Грчки рат за независност — разлика између измена

[[Лазар Томановић]] у монографији објављеној [[1873]]. године у XXX књизи [[Српско-далматински магазин|Српско-далматинског магазина]] ''Бокељи у рату за ослобођење грчко'' наводи имена неких Бокеља који су учествовали у том рату. Најзнаменитији је био [[Васо Брајовић]] из [[Херцег Нови|Новог]]. <ref>{{Cite book|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|title=Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко|year=1873|url= |publisher= |pages=|location=Задар|id= }}</ref> На бедемима ослобођеног града [[Триполи (Грчка)|Триполице]], први је заставу развио Крсто Васов, барјкатар. <ref>{{Cite book|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|title=Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко|year=1873|url= |publisher= |pages=16, 17|location=Задар|id= }}</ref> У одбрани [[Псара|Ипсаре]] су јуначки изгинули и неки Срби из Боке которске. На југу острва манастир Светог Николе је претворен у тврђаву у који су хришћани поставили 24 топа. Раде из [[Грбаљ|Грбља]] је са својим људима бранио ову тврђаву. 1. јула бродови турски су опколили острво. Сјевероисток острва је бранио Коста Арбанас који се продао Турцима. Раде је одлучио да остави примјер јунацима и част свом отачаству. Отворио је врата тврђаве да изађе ко жели, а сам је одлучио да ће запалити барутану када Турци навале. Сви су одлучили да ту погину. Експлозија је потресла цијело оство, а поред страдалих хришћана, било је и око 2000 Турака који су животе изгубили под зидинама манастира-тврђаве. <ref>{{Cite book|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|title=Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко|year=1873|url= |publisher= |pages=33, 34|location=Задар|id= }}</ref> Лазар Ђурковић из [[Рисан|Рисна]], био је стари [[Побратимство|побратим]] [[Васо Брајовић|Васе Брајовића]] и једна од јунака у Грчкој. Предводио је једну чету и у свим првим бојевима је учествовао. Спиро Алексић из Херег Новог, био је барјактар Хаџи-Христа, гласовитог Србина. Страни писци Хаџи-Христа именују Бугарином. Мрша га назива Србином. Марко Радуловић из [[Мојдеж]]а је имао 18 година када је кренуо у да се бори за слободу грчку и да положи свој живот [[За крст часни и слободу златну|за крст и слободу]]. Био је писар Спира Дуковића, на једном броду. Тај брод је возио Грке из Александарије у Грчку. Преживјео је јер се разболио и морао је оставити ратовање. Касније постаје поморски капетан, познат у Боки. Нико Јанковић из Херцег Новог је оставио господски живот и пошао је да помогне Грцима. И њега је болест принудила да остави рат. Глигор Мацор из Луштице је учинио велике услуге Грчкој, па је зардио и пензију. Из Лепетана су била двојица Бокеља у том рату: Дамјановић и Илић, обојица католици. Професор, капетан и честитит Србин Мато Мрша. који је све ово испирчао Лазару Томановићу, био је савременик тих догађаја. Пошто су Турци, након устаничких напада, практивковали освету у виду покоља над Грцима у Цариграду и [[Измир|Смирни]], бокешки капетани (из Новске крајине, Прчња, Доброте, Мориња, Пераста...) су спашавали многе Грке у Смирни, тако што би их тајно укрцали на своје бродове. Тако су се и сами излагали опасности. Међу њима се у Смирни, највише истицао Јоко Милиновић. Становао је близу кафане капетанске и кућа му је била прибјежиште грчких хришћана. Енглези нису спашавали никога, а Французи јесу, као и Бокељи. Двије најпознатије особе које су спашавале Грке на брдовима били су Лазар Шортан из Мориња, становао је у Цариграду, и Нико Липовац из Котора, који би Грке слао у Одесу. Јозо плем. од Вицковића из Пераста је на свом броду спасио двије господске фамилије из Фанара. Турци су дошли на брод да прегледају, има ли Грка, и мало дијете скривенео у броду са мајком, је почело плакати. Јозо је учинио велику вику са свим мормарима, као да се свађају, да надгласају глас дјетета. Тако су те двије породице спашене и отишли су у Русију. <ref>{{Cite book|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|title=Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко|year=1873|url= |publisher= |pages=36, 37, 38, 39, 40, 41|location=Задар|id= }}</ref> Постоје записи и о три човјека који су на нечастан начин долазили до новца. Преварили би Грке да се спасу у њиховом броду, а онда би их продавали Турцима, који би мушке заклали, а жене и дјецу би продавали на турским пазарима. <ref>{{Cite book|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|title=Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко|year=1873|url= |publisher= |pages=41-43|location=Задар|id= }}</ref>