Стефан Вукчић Косача — разлика између измена

}}

 

 

Наследник је [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића Косаче]] од [[1435]]. године, био је најистакнутији међу Косачама. Од [[1440]]. до [[1443]]. проширио је власт на Омиш, Пољицу, Требиње, Клобук, [[Упад војводе Стефана Вукчића Косаче у Зету|трг Подгорицу и утврђења Медун и Соко (штитарски) у Горњој Зети и Бар (Доња Зета)]]. Угрожен од Млечана и зетскога војводе [[Стефан Црнојевић|Стефана Црнојевића]], који су му убрзо затим отели Бар, Горњу Зету и Омиш, помирио се с босанским краљем [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефаном Томашем]], с којим је до тада ратовао. У знак помирења пристао је на удају кћери Катарине за босанског краља ([[1446]]). Године [[1448]]. приклонио се Османлијама и српском деспоту [[Ђурађ Бранковић|Ђурађу Бранковићу]] у нападу на босанског краља и у [[Манастир Милешева|манастиру Милешева]] прогласио се „Херцегом од Светог Саве". Територија под његовом влашћу, од тада позната под именом [[Херцеговина]], протезала се од [[Лим (река)|Лима]] до [[Цетина|Цетине]] и од [[Рама (река)|Раме]] до [[Бока Которска|Которскога залива]]. На том је простору био самосталан владар. Тежње за привредним осамостаљењем Херцеговине дошле су до изражаја и у његовим напорима да [[Херцег Нови]] развије у поморско и трговачко средиште ([[1449]]. основао је радионицу сукна). Притом је избио рат с [[Котор]]ом и [[Дубровник]]ом, који је трајао 1451—1454, а у њега су се уплели и херцегови противници (краљ [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефан Томаш]], херцегов син [[Владислав Херцеговић Косача]], властела Влатковићи и поједини херцегови [[вазал]]и). Османска војна помоћ упућена херцегу поколебала је његове противнике па се [[1453]]. помирио са сином Владиславом, а [[1454]]. с Дубровником. Пошто су [[Османско царство|Османлије]] почеле упадати у његову земљу, помирио се и с новим босанским краљем [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефаном Томашевићем]] ([[1461]].)