Јидиш (језик) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Мењам датотеку Emblem_of_the_Byelorussian_SSR_(1926-1937).svg другом датотеком Emblem_of_the_Byelorussian_SSR_(1937-1938).svg (CommonsDelinker; разлог: [[:c:COM:FR |
||
Ред 61:
Три велика оснивача савремене јидиш књижевности су [[Менделе Мохер Сфорим]] (''-{Mendele Mocher Sforim}-''), [[И. Л. Перец]] (''-{I. L. Peretz}-'') и [[Шолем Алехем|Шолом Алејхем]] (''-{Sholom Aleichem}-''), рођен као ''Соломон Рабиновиц'', најпознатији и највећи од јидиш аутора и хумориста, јеврејски еквивалент [[Марк Твен|Марка Твена]]. Његове приче о Тевјеу млекаџији под називом „''Седам кћери без мираза''“ су биле основа за један од најпопуларнијих мјузикала са [[Бродвеј]]а, „''[[Виолиниста на крову (мјузикл)|Виолиниста на крову]]''“.
[[File:Emblem of the Byelorussian SSR (
Почетком 20. века, јидиш постаје велики језик источне Европе. Богата књижевност се штампа, филм и позориште на јидишу цвета, а чак је постао и званични језик [[Белоруска Совјетска Социјалистичка Република|Белоруске ССР]]. Он је био национални језик огромне јеврејске популације источне Европе која је одбацила [[ционизам]] и покушавала да добије културну аутономију у Европи. Али, средином века, [[холокауст]] је довео до драматичног и наглог пада у употреби јидиша јер су небројене јеврејске заједнице, како сакралне, тако и секуларне, које су свакодневно говориле јидиш, уништене.
[[File:Drive to the Collective Farm.jpg|thumb|right|200px|Совјетски јидиш постер, као део ''колхоз пропаганде'' 1920. - 1930.]]
| |||
.svg){kind=link}