Јарослав Јевдокимов — разлика између измена

нема резимеа измене
{{Музичар
|име = Јарослав ЕвдокимовЈевдокимов
|слика = Ярослав Евдокимов в ЦКиОМ Северодвинска.jpg
|опис_слике = Yaroslav Evdokimov (2013 год)
|потпис =
}}
'''Јевдокимов, Јарослав Александрович''' (''ЄвдокимовЕвдокимов Ярослав Олександрович''; [[Ровно]], [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]], [[22. новембар]] [[1946]]) народни је уметник [[Белорусија|Белорусије]] и заслужни уметник [[Русија|Руске Федерације]].
 
== Биографија ==
 
Јарослав Александрович ЕвдокимовЈевдокимов родио се [[22. новембар|22. новембра]] [[1946]], [[године]] у [[град]]у [[Ровно]] у [[Украјина|Украјини]].
 
Мајка Јарослава, Анастасија Харитонова Очеретович, је већ у својим двадесетим годинама осетила политичке репресалије у послератном [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Била је ухапшена и затворена у Ровенском затвору, где се и родио Јарослав. Да спаси сина од сигурне смрти, јер није могла сама да га храни, помогла јој је собна другарица Зина, жена ратног хероја, која је дојила и свог сина и Јарослава. Отац, Александар Игнатевич ЕвдокимовЈевдокимов,(Пермски краја, Красновишерског рејона), такође је био у немилости. Мајка је пред онима који су јој изрекли казну прогонства у један од рудника [[Нориљск|Норилска]] (Сибир), после само четири месеца од рођења, предала молог Јарослава, својим родитељима. Сина је следећи пут видела тек 1955 године, када је дошла са издржавања казне.
 
 
 
 
Војни рок (1965–1968), служио је у Северној флоти. Као дете „неподобних“ имао је и овде проблема, није смео да се налази на поверљивим објектима, па је редов ЕвдокимовЈевдокимов три године провео у грађевинској јединици. Ипак, његов глас му је обезбедио место четног певача. После демобилизације 1968, враћа се у родно село, а потом одлази у [[Дњепропетровск]], у фабрику гума, где га за време ручка другови наговарају да им нешто отпева. Ватрени поглед једне Белорускиње га охрабрује, и уз прве солистичке кораке, рађа се љубав, крунисана браком и одласком у [[Белорусија|Белорусију]].
 
 
Украјински певачки таленат, није имао музичо образовање. Ипак у Белорусији, каријера младог [[певач]]а почиње да се креће узлазном путањом. На концерту под називом “Меморија“ Јарослав ЕвдокимовЈевдокимов се нашао на правом месту и времену. Међутим, после првих речи песме, гласом из дубине душе, Јарослав је на пречац освојио публику, будућа звезда је засијала. Пуно писама похвале, младом [[певач]]у, помогло је да ЕвдокимовЈевдокимов уз помоћ уметничке бригаде преломи и коначно упише музичку академију. Од 1975 Јарослав ЕвдокимовЈевдокимов је постао солиста [[Минск]]е филхармоније.
 
 
Иако му је успех, растао од концерта до концерта, Јарослав ЕвдокимовЈевдокимов, је схватио да иако има природан таленат, да би постао „прави“ [[певач]], мора да има школован [[глас]], и почиње код Владимира Бучелеја да учи соло певање. Све три године (1977–1980) уз школовање, паралелно је наступао и као [[солиста]] Белоруског војног округа.
 
 
У част победе над фашизмом 9. маја, један од солиста свечаног концерта у [[Минск]]у је и Јарослав ЕвдокимовЈевдокимов са песмом „Поља Сећања“. Концерту присуствује и први секретар ЦК [[Белорусија|Белорусије]], Петар Машеров (и сам учесник рата, [[Совјетски партизани|партизан]]). Машерова је толико одушевило извођење песме младог уметника, да је предложио да се Јевдокимову додели звање “Заслужни уметник Белоруске ССР“.
 
 
Вест о талентованом [[певач]]у из [[Минск]]а, стигла је и до [[Москва|Москве]]. Олга Малчанова из централне телевизије је ЕвдокимоваЈевдокимова представила у популарној емисији „Око света - хајде да певамо пријатељи". Од 1979 године Јарослав ЕвдокимовЈевдокимов добија лаурат конкурса “Са песмом за живот". Од тада, глас уметника се све чешће чуо у програмима свесавезног радија и телевизије, а истовремено по завршетку школе соло певања, Јевдокимов постаје и солиста у државном радију. Више пута у следећим годинама наступа на „Словенском базару"
у [[Витепск|Витебску]], као [[певач]] али и као члан жирија.
 
 
 
Албум „Све ће се десити" 1988, је прва у издању „Мелодије“, иако је име извођача већ и те како било познато милионском аудиторијуму [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а а и у иностранству. [[Певач]]а слушаоци цене не само по предивној боји гласа, већ и по дубоком осећању за лепоту отпевану из срца. Јарослав ЕвдокимовЈевдокимов има иначе необичну боју гласа - лирски [[баритон]] у распону од две октаве. коме није проблем да прелази из тенора у бас, ипак су погрешили. Највећа љубав Јарослава ЕвдокимоваЈевдокимова су биле и остале народна и компоновама музика. Све компоноване песме су постале шлагери у његовом извођењу.
 
 
 
 
Од 2009 године Јарослав ЕвдокимовЈевдокимов је постао грађанин Руске Федерације.
 
 
== Награде ==
* Указом Президијума Белоруске ССР, од 17. априла 1980, ЕвдокимовуЈевдокимову, је додељено звање “Заслужни уметник Белорусске ССР“.
* Указом Президијума Белоруске ССР, од 13. јула 1987, ЕвдокимовуЈевдокимову је додељено звање “Народни уметник Белорусске ССР“.
* Указом председника Русске федерације, од 15. фебруара 2006 године, ЕвдокимовуЈевдокимову је додељено звање “Заслужни уметник Русске Федерације“.
 
== Дискографија ==