Манастир Жупа Никшићка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 89.172.25.224 (разговор) на последњу измену корисника MareBG
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 2:
| име = Манастир Жупа Никшићка
| слика =
| опис слике = Манастир Жупа Никшићка
| гширина = 42.731497
| гдужина = 19.084040
| држава = {{ЦГ}}
| година оснивања = [[13. век|13. вијек]]
| ктитор = унука [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]]
| локација = [[Жупа Никшићка (вишезначна одредница)|Жупа Никшићка]]
Ред 13:
'''Манастир Жупа Никшићка''' је женски [[манастир]] [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] а налази се у мјесту [[Жупа Никшићка (вишезначна одредница)|Жупа Никшићка]] код [[Никшић]]а.<ref>[http://www.eparhija.me/manastir-svetog-luke Манастир Светог Луке у Жупи Никшићкој{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
== ИсторијаПрошлост ==
Храм је посвећен [[Свети апостол Лука|св. апостолу Луки]]. По предању манастир је основала унука [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]] у [[13. век|13. вијеку]]. Због тога што је у манастиру било скровиште хајдука, Турци су га порушили и спалили драгоценостидрагоцјености и старине.<ref>"Време", Београд 1937. године</ref> Највише података о монашкоминочком животу имамо из 17. и 18. вијека. Манастир је страдао од [[Османско царство|Турака]] [[1853]]. године. Као и остали манастири [[Стара Херцеговина|старохерцеговачког]] краја, манастир Жупа Никшићка је био не само духовно средиште већ и културнипрепородитељско и политичкидржавничко центарсредиште.
 
За манастир се везује и народно предање да је ту приликом градње манастирске цркве погинуо чувени, у песмамапјесмама опеваниопјевани градитељ [[Раде Неимар]]. Посетиоци су 1937. године виделивидјели у близини манастира "гроб Рада Неимара" - очувани велики мермерни бели крст са његовим именом.<ref>"Време", Београд 1937. године</ref>
 
Манастир је припадао [[Епархија захумско-херцеговачка|Херцеговачкој епархији]] све до [[1878]]. године, када је након коначног ослобођења [[Стара Херцеговина|Старе Херцеговине]] и њеног прикључења [[Књажевина Црна Гора|Књажевини Црној Гори]] донетадонијета одлука о оснивању посебне [[Захумско-рашка епархија|Захумско-рашке епархије]]. [[Никола I Петровић|Књаз Никола]] је обновио манастир [[1881]]. године према планунацрту манастира Мораче (подигао га за душу своме стрицу књазу [[Данило Петровић|Данилу]]), а иконостас је урађен [[1884]]. године. Настојатељ манастира [[Архимандрит]]првопастир Никодим Јањушевић [[1928]]. године подигао је конак.
 
Између два светскасвјетска рата манастирском здању је претила опасност од воде. ДвеДвије планинске речицерјечице Гојуша и Грачаница би након великих киша, сједињене у стихији, носиле све пред собом. Биле су озбиљна претњапријетња 1937. године, па је грађен насип као препрека бујици.
 
Манастир је остао у саставу [[Захумско-рашка епархија|Захумско-рашкерашког епархијевладичанства]] све до [[1931]]. године, када је оваово епархијавладичанство укинутаукинуто и прикљученаприкључено [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополијивладичанству црногорско-приморскојприморском]] у чијем је саставу остао све до 2001. године када је створена нованово [[Епархија будимљанско-никшићка|Будимљанско-никшићко владичанство]] којој и данас припада. Капела св. Амфилохија иконијског освештана је 6. децембра12. [[2002]]. год, [[јеромонах]]асвештениинок Лазар Стојковић је урадио живопис, а братство манастира [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]] направило је [[иконостас]]. Од [[благајна|ризнице]] су остала само два [[дуборез|изрезбарена]] [[крст]]а окована у [[сребро|сребру]].
 
Садашње сестринство је у манастиру од [[1997]]. године. Оне су основале [[иконопис]]ачку, [[керамика|керамичку]] и [[kaligrafija|калиграфску]] радионицу као и радионицу за [[вез]] и [[шивење]]. МонахињаИнокиња Стефанија води дјечји хор Светог [[Лука Јеванђелиста|Апостола Луке]].<ref>[http://www.mitropolija.com/eparhija-budimljansko-niksicka-krenula-sa-projektom-prozvodnje-zdrave-hrane/]</ref>
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
 
== ЛитератураКњижевност ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Вукић|first=Предраг|chapter=Православне епархије, цркве и манастири у Црној Гори|title=Православље у Црној Гори|year=2006|location=Цетиње|publisher=Светигора|url=https://books.google.com/books?id=leSQAAAAMAAJ| pages = 87–128}}
 
Ред 35:
* [http://www.eparhija.me/manastir-svetog-luke Званична презентација]
* [https://web.archive.org/web/20140613103704/http://www.zupaniksicka.me/manastir%20sv%20luke.htm Манастир] на сајту -{zupaniksicka.me}-
* [https://zupa.today/manastir-svetog-luke.html]
 
[[Категорија:Манастири Епархије будимљанско-никшићке|Жупа Никшићка]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Црној Гори|Жупа Никшићка]]
[[Категорија:Задужбине Немањића|ЖЖупа Никшићка]]
[[Категорија:Захумско-рашка епархија]]
[[Категорија:Споменици културе Црне Горе|ЖЖупа Никшићка]]
[[Категорија:Општина Никшић]]
[[Категорија:Историја Никшића]]
[[Категорија:Општина Никшић]]