|
===== Борба с Немцима =====
У 10. веку у суседству с Лужичким Србима појавиле су се три државе: Немачка на западу (од 919. године{{sfn|Zarys serbskich stawiznow|1976|p =19}}), Пољска на истоку и Чешка на југу.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=66}} Пропаст Великоморавске кнежевине је изазвала је оштро погоршање положаја лужичкосрпских племена: овото је допустило наследницима Франака — војводама [[Саксонија (војводство)|Саксоније]] да ударе по Лужичким Србима. Претња запоследњих већ почетком 10. века је постао је „чувар тирингијске границе” — саксонски војвода [[Отон I (војвода Саксоније)|Отон Светли]], који је послао сина — будућег [[Хенрик I Птичар|Хенрика I Птичара]] против Далеминаца. Ово племе је стало на чело отпора Лужичких Срба против младог Источнофраначког краљевства (Немачке државе). Године 908. [[Доленчани]] у савезу с Мађарима су извршили су поход у Тирингију и Саксонију.<ref name="automatski generisano3" /> Између 921. и 929. године Хенрик I је отворио освајачке ратове немачких феудалаца против полапских Словена и Чешке.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=66}}
Године 929. немачки краљ Хенрик I, који је годину раније освојио комшије Лужичких Срба — [[Хавељани|Хавељане]], потчинио је Далеминце, Нижане и Чехове.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =18}} После двадесетодневне опсаде гломачке градине [[Гана (градина)|Гане]], његово одрасло становништво било је потпуно убијено, а жене{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=67}} и деца су одведени у ропство.<ref name="automatski generisano4" /> Исте године, да појача своју моћ, Хенрик I основао је основао на обали Лабе тврђаву Мајсен, која је требало да постане упориште за будуће походе против Лужичких Срба.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =18}}
{{Quote box
|title =
|bgcolor = #eee9d9
}}
Након освајања Лужичана и Милчана 932. године Хенрик I дозволио је дозволио убити све поражене или претворити их у ропство.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =20}} Године 939. маркгроф [[Геро I|Геро]] је позвао 30 полапских и лужичкосрпских кнезова на своју гозбу за закључивање мира, и на гозби вероломно их је убио.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =20}} Године 963. на земљи Лужичана провалио је Геро, који их је поново{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=70}} покорио и ударио данак.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =19}} Године 983. племе Милчана је учествовало је у [[Велики словенски устанак|Великом устанку Словена]]<!-- У оригиналу: Wulki zběžk Słowjanow-->, захваљујући којем су Љутићи и Ободрити успели да сачувају своју независност до 1147. године.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =21}} Од 995. Милчани су постали део немачке државе и морали су да плате [[Десетина|десетину]] Мајсенској епископији.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=71}}
Ратови лужичкосрпских племена против освајача у 8—10. веку били су углавном поштени. Тропе сељака и гарнизони градина су штитили су политичку и социјалну слободу племена. У ратовима су погинули су кнезови Милидух (806) и Цимускло (839), који су били на челу њихових племена. Ратови су довели до тога да су слободни сељаци почели да плаћају порезе, а за већ зависно становништво туђа обавеза је значила повећање пореза. Могућност личног обогаћивања била је доступна одређеним групама горњег слоја становништва.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=71}} У ратовима{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=71}} 9. и 10. века франачки и немачки освајачи су уништили су око 100 лужичкосрпских градина и око 100 села.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=72}} Сећање на политичку независност Лужичких Срба остало је у епским песмама посвећеним војним догађајима тог времена: „[[Наши момци иду из рата]]” и „[[Победе Лужичких Срба]]”.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=79}}
==== Социјално-економски развој ====
|
