О паганској вери Лужичких Срба постоји врло мало података, и они се односе само на обожавање природе. О божанствима писани извори не помињу.<ref name="automatski generisano1">{{cite book|first=|last=|title=Первобытная история Лужицы|publisher=|location=Прага|year=1947|pages=129}}</ref> Никаква светилишта Лужички Срби у 10. веку нису имали. Светилишта у то доба су се појављивала само код њихових суседа — Љутића, на којима су поштовали су бога [[Сварожић]]а.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=76}} Мерсебуршки бискуп [[Титмар Мерсебуршки|Титмар]] је извештавао је да је племе Далеминаца обожавало језера и изворе, и прорицало на обали светог језера уз помоћ крви и пепела.<ref name="automatski generisano1" /> Култно место очигледно било је Светенско језеро на подручју [[Безков]]а: у његовој близини су се сачувала географска имена ''-{Swietengraben}-'' („света река”) и ''-{Swietenberg}-'' („света планина”).{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=74}} На подручју [[Лајпциг]]а био је свети гај [[Зутибуре]] (Светибор<ref>{{cite book|first=Josip|last=Josip Matasović|title=Narodna starina: časopis za historiju i etnografiju južnih Slovjena|location=|publisher=|volume=XI|year=1932|pages=3}}</ref>): око 1008. године овото култно место је уништио је мерсебуршки епископ Вигберт, а на његовом месту је изградио је хришћанску цркву.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=74}} О паганизму Словена на реци Зале извештавају извори 11. и 12. века. За разлику од других полапских Словена Лужички Срби нису имали своју државу и државну религију, и покорили су се утицају хришћанства 200 година пре њих.<ref name="automatski generisano1" />
Већина лужичкосрпских племена имала је веру у посмртни живот, зато су мртвима у гроб стављали храну и неопходне ствари. Милчани су сахрањивали мртве у [[Курган (хумке)|курганима]]. Мртвог су спаљивали су у ватри, а потом су правили на истом месту гроб: тај обичај је такође распрострањен међу племена Пољске и Чешке. Нека племена у 8. и 9. веку имала су обичај спаљивања или самоспаљивања супруга или робова покојника. Арапски хроничар [[Ал-Масуди]] рекао је да су се после смрти краља сами Срби спаљивали. ОвиТи погребни обичаји{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =75}} били су карактеристични само за горњег слоја и привилегованих професионалних група (на пример богатих трговаца). Од 10. и 11. века овде је победио је обичај покопавања тела.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =76}}
Хришћанство лужичкосрпским племенима су довели су мисионари ([[Ћирило и Методије]]) или у насилној форми Франци и Саксони.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =17}} Према предањима, Ћирило је посећивао нека лужичка места, укључујући [[Герлиц]].{{sfn|Гугнин|1997|p =17}} Присуство бохемизама и славизама у хришћанској терминологији Лужичких Срба може сведочи о доласку хришћанства к Лужичким Србима из Чешке у 10. веку, пре немачке колонизације јужних области Лужице. О продирању хришћанства у лужичке земље ћирилометодијске писмености је тешко је рећи ([[Антонин Фринта|Фринта]], 1954).<ref>{{cite book|first=Н. И.|last=Толстой|title=Славянская литературно-языковая ситуация|url=http://www.inslav.ru/images/stories/pdf/1998_Tolstoj_Izbr_trudy_2.pdf|publisher=Языки русской культуры|volume=II|year=1998|pages=35}}</ref> Војни походи немачких краљева и феудалаца су се остваривали често под изговором „ширења хришћанства” или „кажњавања пагана”. Освајачи су основали у земљама полапских Словена нове бискупије, а касније почели градити манастире и цркве. Године 948. у земљама Хавељана основана је прва бискупија — [[Бранденбург на Хафелу|Бранденбуршка]], а двадесет година касније и у земљама Лужичких Срба — [[Мерзебург|Мерсебуршка]], [[Мајсен]]ска (осн. 968{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =26}}), [[Наумбург|Наумбуршка]] и [[Цајц]]ка бискупије, као и гранична [[Магдебуршка дијецеза|Магдебуршка надбискупија]].{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =21}} У Мајсену прва црква је саграђена 938. године.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =26}} И поред тога што је немачка црква покушавала у сваком случају да ликвидира паганску веру Словена, Лужички Срби су деценијама и вековима настављали да се држе свог паганизма.{{sfn|Serbske stawizny 1|2009|p =21}} Пагански култ и полупагански обичаји још у 12. и 13. веку држали су се код Будишина, [[Губен]]а, [[Цвикау]], [[Цајц]]а и у другим пределима.{{sfn|Stawizny Serbow, I|1977|p=106}}
