Црква Светог Василија Острошког у Лепосавићу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 16:
Цркви Светог Василија Острошког се налази на просторно-архитектонској целини целину непосредно уз улицу „Војске Југославије” у [[Лепосавић]]у ''(алб. Leposaviq, Leposaviqi или Leposaviç, Leposaviçi, или Albanik, Albaniku)'' у северном делу Косова и Метохије, градском насељу и седишту истоимене општине у Србији, у коме је према процени из 2011. године живело 3.702 становника. Црква која је у саставу [[Рашко-призренска епархија|Епархије рашко-призренске]] Српске православне цркве, административно припада Косовскомитровачком управном округу.
== Историја ==
[[Датотека:Crkva Svetog Vasilija Ostroškog, Leposavić.jpg|250px|мини|Црквуа Светог Василија Острошког са својим звоницима ј, постала је не само нов симбол Лепосавића и регије у којој се налази, већ и храм који...''на посебнан инспиративан начин задира у најсложеније проблеме богословља, црквене уметности и литургике.''<ref name="Зоран" />]]
Градња црква Светог Василија Острошког у Лепосавићу започела је последње године 2 миленијума а азавршена прве године трећег миленијума (тачније 2000. године).
Први споменик неком од почивших патријарха Српске православне цркве откривен на Косову и Метохији, изграђен је у порти Цркве Светог Василија Острошког у Лепосевићу 2015. године и посвећен је Његовој светости патријарху српском Павлу који се упокојио 2009. године и сахрањен је у манастиру Раковица код Београда.<ref>{{Cite web|url=https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=149399|title=Лепосавић: Откривен споменик блаженопочившем патријарху Павлу|last=Srpska|first=Radio Тelevizija Republike Srpske,|date=|website=ДРУШТВО - РТРС|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=5. 7. 2020}}</ref>
== Архитектура ==
Оно што цркву у Лепосавићу чини посебном у односу на већину сакралних објеката Српске православне цркве подигнуте скраја 20. и спочетка 21. века на подручју Србије јесте у томе што је:<ref name="Зоран" /> {{цитат2|...у појединим њеним сегментима, прецизније у звоницима, као својеврсној доминанти тог здања, примењен минимализам, тј. структурализам, са истицањем лука као основног (и јединог) елемента од кога је сачињен. Поменута вредност лепосавићког храма, међутим, пречесто није препозната или је услед различитих предрасуда занемарена, неадекватно оцењена или пак погрешно протумачена. Неретко се могло чути да је реч о здању које се управо због својих звоника не уклапа у општеприхваћене оквире, уз коментар да је „српском оку купола најмилија“...Друкчије речено, концепт звоника лепосавићког храма је начињен од једног од основних кодова сакралног градитељства византијског света и његовог духовног круга.<ref name="Зоран" />|}}
| |||