Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 1:
'''Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919. године''' настала је као последица анимозитета према Србији, Црној Гори и Србима у новонасталој Краљевини СХС која је желела да што пре успостави власт на целокупном простору који се нашао унутар њених граница.Њено избијање није случајно, нити је случајно добила велики међународни публицитет, јер је изазвана непосредно пред почетак рада [[Конференција мира у Паризу]], која је будила наде албанских вођа, политички подстицаних и економски подржаваних од Италије, да ће територије тих округа бити припојене албанској држави.<ref>Љубодраг Димић, Југословенска држава и Албанци (1918–1920) Филозофски факултет у Београду 2019. стр. 292</ref>
== Предуслови ==
Протеривање Османског царства са Балканског полуострва, до кога је дошло почев од 1912. године (Први балкански рат, Први светски рат), ''утицао је на то да значајан део простора који су и Срби и Албанци сматрали својим, после више векова, буде „враћен“
Овај процес који је неминовно био праћен променом старих и успостављање нових државних граница на Балканском полуострву. довео је до сукобе са бројним последицама, унутар којих Албанско становништво, које је у Османском царству имало је устаљене географске, етничке и државне границе, то више није имоло. У таквим условима јавило се незадовољство албанских племена које је у наредном периоду резултовало сталнуом нестабилношћу политићчких прилика на овом простору.
Са друге стране код Срба је после Балканских ратова, а посебно после Великог рата, „отворена“ могућност интеграције српске нације унутар југословенске државе, али та прилика није искоришћена.<ref>Југословенска држава и Албанци, Документа, Љубодраг Димић, Ђорђе Борозан, том I, Службени лист СРЈ, Београд, 1998 </ref>
Померање старих и успостављање нових граница покренуло је насиља на Балканском полуострву, и оживело
„амбиције за простором“, и довело до мешање у односе балканских народа великих европских сила и држава.
{{цитирање|''По окончању Великог рата оружана акција албанских одметника, војна и пропагандна интервеција Италије, репресивно понашање југословенских власти, обострани терор и безвлашће, дипломатска борба за границе које су постајале међе на којима се свакодневно гинуло, где је царовао велики страх, неси-гурност, глад, безакоње, обележило је прве године функционисања југословенске државе на простору Косова и Метохије, западне Македоније и источне Црне Горе.<ref>Љубодраг Димић, Југословенска држава и Албанци (1918–1920) Филозофски факултет у Београду 2019. стр.273</ref>''|}}
== Чиниоци ==
| |||