Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 12:
== Чиниоци ==
Насупрот ревизионистичким и реваншистичким тежњама побеђених, била су Настојања Србије и Црне Горе као победника у балканскиом рату 1912. године и Великом рату била су усмерена ка ''„наплати“ своје ратне победе, задобију улогу у европској политици и постану чиниоци новог европског поретка успостављеног на крају рата.'' Тим успесима одређена је и спољнополитичка позицију новонастале Краљевине СХС, која се интензивно супротставила ''већини њених суседа, између осталих и албанској држави и Албанцима који су се нашли у границама југословенске државе и који се са новонасталом ситуацијом нису мирили.''
У склопу напред наведених услова следећи чиниоци су најдиректније подстицали побуну албанског становништва у у Плаву и Гусињу 1919. године:▼
▲У склопу напред наведених услова следећи чиниоци су најдиректније подстицали побуну албанског становништва
* ментално-карактерни склоп локалног становништва, који је гајило идеју о формирању велике албанске државе,
* агентурно присуство [[Италија|Италије]] која је подгрејавала све видове незадовољстава албанског становништва новом југословенском влашћу, ''у настојању да реализује своје аспирације на Јадрану и онемогући формирање југословенске државе'',
* пропагандне поруке које је слала званична [[Тиран]]а (влада [[Турхан паша|Турхан паше]]) и њена великоалбанска политика,
* делатност албанских комитета чије су централе биле у Скадру, а одбори у Ђаковици, Пећи, Плаву, Гусињу, Приштини, Качанику, Вучитрну, Скопљу и Дебру.
* остварење коначног циља уједињењења свих Албанаца у једну државу, на основу великоалбанске идеје осмишљене 1877. године у Цариграду.
== Повод ==
| |||