Побуна албанског становништва у Плаву и Гусињу 1919. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
* остварење коначног циља уједињењења свих Албанаца у једну државу, на основу великоалбанске идеје осмишљене 1877. године у Цариграду.
== Повод и метод ==
Напосредан поивод за побуну била је одлука да српска цивилна власт буде „враћена у живот у свим местима, која нису у зони војних операција“, донета у договору са француском војном командом, и настојање власти да појача бојеву готовост чете војника у Плаву, није прихваћена од албанских првака, иако је намера српске Владе да свуда где је то било могуће локална српска власт буде састављена од „угледних мештана“.{{напомена|У тим привременим српским органима власти готово 80% чинили су Албанци}}
Настојање власти да појача бојеву готовост чете војника у Плаву, био је непосредан повод за побуну, која се ширила великом брзинаом. Силовитост побуне, страст побуњеника, војна организованост, бројност, преговарачки захтеви, говори о чињеници да побуна није била спонмтани чин већ добро организован политички догађај, са територијалним претензијама. ▼
▲
Метод за који су се одлучили Албанци био је је сепаратистичка акција, побуна, оружани отпор.
== Ток побуне ==
После неуспешних преговора употребљена је војна сила. Резултат војне акције огледао се у деблокади Плава, протеривању побуњених албанских првака који су избегли у Гаш, Краснић, Малесију и одатле наставили своју антисрпску и антијугословенску акцију, стављању под контролу путног правца од Плава до Пећи.
| |||