Београдски железнички чвор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Историја: помен планова из 1930-тих
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Railway junction Belgrade towards Prokop.JPG|мини|Стајалиште и распутница Карађорђев парк према Раковици и Прокопу]]
[[Датотека:Prokop east view envi.png|мини|'''Прокоп''', [[2009]]. године]]
'''Београдски железнички чвор''' је реконструкција велике размере железничке мреже у [[Београд]]у, [[Србија]]. Покренут је [[1971]]. године са почетком радова [[1974]]., са конструкцијом Новог железничког моста у Београду. Централни део шеме чвора је формиран у [[Железничка станица Београд–центар|железничкој станици Београд-центар]] која се налази на распутници три тунела испод центра града.
 
Изградња Београдског железничког чвора је углавном завршена са отварањем ''подземне станице'' Вуков споменик путничког [[1995]]. Завршетак ''железничке станице'' Београд-ЦентарБеоград–центар је био одложен због недостатка финансијских средстава која је била планирана да замени стару железничку станицу. Данас се ''железничка станица'' Београд-ЦентарБеоград–цнтар користи само за [[БГ воз]] и неколицину ''међуградских линија''.
 
== Концепт ==
[[Датотека:Railway junction belgrade map.jpg|мини|десно|Железнички чвор и [[Градско саобраћајно предузеће Београд|Јавнијавни превоз у Београду]]. Делови обилазнице, железничког чвора и мостова преко Саве и Дунава су у изградњи или део општег урбанистичког планирања. Предложене метро линије су на основу коначног метро плана из 1982. године из [[Београдски метро|београдскогБеоградског метроа]].]]
 
Главна карактеристика железничке шеме је да све железничке инсталације пређу центар града под земље и не сударају се са урбане инфраструктуре. Три тунела дужине 14 -{km}- су изграђена. Они повезују главну [[Железничка станица Београд–центар|железничку станицу Прокоп]] са главним пругама на западу, северу и југу града.
 
Београдски железнички чвор је ''интермодални пројекат'' за велике даљине, приградски и градски саобраћај, укључујући ранжирну станицу са приложеним нумерама силазне рампе, маневрисање и утовар-истовар вагона, локомотивски депо, као и велике путничке станице Београд-ЦентарБеоград–центар и техничке путничке станице у Земуну и Кијеву. ''Градски саобраћај ''сложен у три правца са подземном станицом Вуков споменик у центру Београда.
 
Кроз Београдски железнички чвор пролази 7 главних међународних пруга са значајним капацитетом. Део чвора чине 15 путничких станица, ''нова ранжирна станица'' Макиш која служи за ''међународни транспорт'' са централизованим и аутоматским управљањем и контролом саобраћаја и ''дневним капацитетом од 600 вагона''. У железничкој станици Београд-ЦентарБеоград–центар је планирано да се изгради 120.000 -{m&sup2²}-; ''пословног простора''.
 
== Историја ==
Планови за чвор су постојали још 1930-тихих, у то време се градња тунела испод града, од моста Краља Александра до цркве Александра Невског сматрала непогодном.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/07/06?pageIndex=00009 "Време", 6. јул 1937]</ref>
 
Радови су почели [[1974]]. године изградњом моста преко ''реке'' Саве и тунела Врачар и Дедиње.<ref>Inženjerska komora Srbije, Glasnik 4 [http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/04/?id=cl04_22 - Зорица Славковић-Марјановић - Од концепције до реализације - дуга пруга Прокоп - дугогодишње анализе, студије и рад на избору оптималног решења]</ref>
 
== Конструкција ==
Ред 23:
Актуелни издаци Београдског железничког чвора прелазе 700 милиона [[долар]]а. Највећи део средстава утрошен за ''теретне објекте'' и ''електрификацију'', док је један део потрошен за изградњу ''путничких објеката''.
 
Процењена средства за завршетак чвора су 250 милиона долара, који би требало да се обезбеде из страних инвестиција и кредита. Завршетак чвора је био предвиђен за [[2010]]. годину.
 
У комплексу на делу транспортног система путника и робе је изграђено следеће:
* 15 једноколосечних тунела дужине 19.744 -{m}-, три тунела за два колосека 4.431 -{m}- и једног вишеколосечног тунела дужине 200 -{m}-
* 36 армирано-бетонских мостова преднапета железничких укупне дужине 4.960 -{m}- и путне површине 65.255 -{m&sup2²}-; и седам мостова дужине 957 -{m}- и пут површине 9.840 -{m&sup2²}-;
* 12 једноколосечних мостова укупне дужине 1.266 -{m}- и шест мостова за два колосека укупне дужине 2.034 -{m}- <ref>{{Cite web |url=http://eng.energoprojekt.rs/index.php?pageid=97 |title=Врачар |access-date=29. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303183937/http://eng.energoprojekt.rs/index.php?pageid=97 |archive-date=03. 03. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
== Инфраструктура ==
[[Датотека:Multitrack Tunnel Belgrade Railway Junction.png|мини|''Бифуркација'' у '''тунелу''' [[Дедиње]]]]
[[Датотека:Novi Zeleznicki most envi.png|мини|'''[[Нови железнички мост''' (Београд)|Нови железнички мост]]]]
[[Датотека:Belgrade railway junction aqueduct.png|мини|'''Врачарски тунели''' са '''вијадуктом''' преко '''аутопута''' у [[Београд]]у]]
[[Датотека:Vukov spomenik peron envi.png|мини|''Подземна станица'' '''Вуков споменик''']]
[[Датотека:Vukov spomenik Beovoz envi.png|мини|''Железничка станица'' '''Вуков споменик''' завршена [[1995]]. године]]
[[Датотека:Vukov spomenik upper gallery.png|мини|''Галерија'' код '''Вуковог споменика''']]
 
=== Тунели ===
* Дедиње
Линија 43 ⟶ 44:
* Сењак
* Стадијум
* ''Бифуркација'' у тунелу '''Кнежевац'''
 
=== Мостови ===
Линија 50 ⟶ 51:
* Вијадукт преко пруге Ресник-Раковица
* Труструки вијадукт преко аутопута Београд-Нови Сад
* Двуструки вијадукт преко булевара [[Патријарх српски Павле|Патријархапатријарха Павла]]
 
=== Железничке станице ===
Линија 76 ⟶ 77:
 
=== Железничке пруге ===
* Београд–центар—Нови Београд—Земун—Батајница
* Београд центар - Нови Београд - Земун - Батајница
* Београд–центар—Вуков споменик—Панчевачки мост
* Београд центар - Вуков споменик - Панчевачки мост
* Београд–центар—Раковица—Ресник
* Београд центар - Раковица - Ресник
 
== Референце ==