Операција Масленица — разлика између измена

== Злочин ==

Током неколико дана напада хрватских снага на подручје [[Равни котари|Равних котара]] у саставу Републике Српске Крајине, становници овога подручја, односно Срби из насеља [[Ислам Грчки]], [[Доњи Кашић|Кашић]], [[Смоковић]], [[Мурвица (Поличник)|Мурвица]], [[Црно (Задар)|Црно]], [[Земуник Горњи]], [[Пољица (Врси)|Пољица]] и [[Ислам Латински]], су убијени, прогнани или одведени у хрватске затворе и логоре.<ref name="РТВ 22. јан 2011."/> У злочинима хрватских снага су страдали и припадници [[Српска војска Крајине|Српске војске Крајине]], као и цивили, међу којима је било и жена и дјеце.<ref name="РТВ 22. јан 2011."/> Од укупно 348 жртава [[Срби|српске]] националности, 35 убијених су жене и дјеца, од чега троје дјеце узраста до 12 година старости.<ref name="РТРС 22. јан 2011."/> Осам лица се и даље воде као нестала.<ref name="РТВ 22. јан 2011."/> Хрватске снаге су имовину становника овога краја опљачкале или уништиле. Културна добра која говоре о историји Срба на овом подручју, попут културних споменика, цркава и гробаља, су уништени, оскрнављени или порушени.<ref name="РТРС 22. јан 2011."/> Међу страдалим споменицима културе су [[Двори]] [[Стојан Јанковић|Јанковић Стојана]] са црквицом [[Свети Георгије|Светог Георгија]] у [[Ислам Грчки|Исламу Грчком]], у којој је сахрањен српски књижевник [[Владан Десница]].<ref name="РТРС 22. јан 2011."/> У овој операцији су страдале и [[Српска православна црква|српске православне]] цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у [[Доњи Кашић|Кашићу]].<ref name="РТРС 22. јан 2011."/> Са подручја Равних котара укупно је прогнано 10.000 становника српске националности, а у збјеговима је умрло 165 Срба као директна посљедица напада хрватских снага на цивилно подручје под заштитом [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]].<ref name="РТРС 22. јан 2011."/> Када су хрватске снаге заузеле ово подручје, по насељима овога краја је долазило до појединачних егзекуција ненаоружаног српског становништа, или до хапшења. Сви Срби које су хрватске снаге затекле, а који нису убијани на лицу мјеста, су одмах одвођени у затворе у [[Задар|Задру]] и [[Сплит]]у ([[логор Лора]]), гдје су мучени, а неки и убијани.{{чињеница|date=02. 2019.}}<!--mrtva veza do tog datuma.--> Један од најтежих злочина се десио првог дана операције на [[велебит]]ском превоју [[Мали Алан]].<ref name="РТВ 22. јан 2011."/> У непосредној близини осматрачнице Унпрофор-а на [[Велебит]]у, односно планинском превоју Мали Алан, припадници хрватске специјалне полиције су извршили напад на малу групу припадника Српске војске Крајине са подручја [[Грачац (Лика)|Грачаца]].<ref name="РТВ 22. јан 2011."/> Овај злочин познат као ''покољ на Велебиту 1993.'' или [[Злочин на Малом Алану|покољ на Малом Алану 1993.]] се истиче по свирепости нападача и начину на који су убијани заробљени Срби, међу којима је била и једна болничарка.<ref name="РТВ 22. јан 2011."/><ref>{{cite web|url=http://www.veritas.org.rs/povodom-godisnjice-stradanja-srba-sa-ravnih-kotara-22-januara-1993-godine-akcija-maslenica/ | title = Саопштење Веритаса о Равним Котарима, Приступљено 16. 3. 2013. | publisher = Veritas.org.rs |date=21. 1. 2013. | accessdate=16. 3. 2013.}}</ref>

 

== Медијски извештаји ==