Вера Јоцић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м +
Ред 51:
 
=== Илегални рад у окупираном Нишу ===
Након доласка у Ниш, Вера се преко маћехе Ангелине, запослила у Фабрици дувана, где се одмах повезала са нишком партијском организацијом, која је била знатно ослабљена хапшењем појединих другова, па је њеним доласком добила велику помоћ, јер је била постављена за секретара партијске ћелије у фабрици. Своје партијско искуство, стечено у Ваљеву, обимно је користила у раду, па је у фабрици, поред контроле настојника и појединих пословођа, успела да организује партијску мрежу. Одржавала је појединач­не састанке, обилазила одељења и обавештавала људе о ситуацији у фабрици, граду и земљи. На истој машини, уаза паковање цигарета, заједно са њом радио је радник Дока Лазаревић, који је био велики присталица [[Димитрије Љотић|Љотићевог]] [[Југословенски народни покрет Збор|покрета „Збор”]]. Ипак, Вера је успела да преко њега сазна поједине информације. Њеним радом унета је живост у рад партијске и скојевске организације, као и међу симпатизере Народноослободилачког покрета (НОП), након хапшења истакнутих партијских активиста. У фабрички круг, поново су почели да се уносе партијски леци и остали материјали, а поједини радници саботирали су рад у производњи — неки су убацивањем песка у машине изазивали кварове, а други су подешавали машине тако да цепају цигарет-папир.{{sfn|Popović|1978|pp=22—26}}{{sfn|Narodni heroji|1982|p=330}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=702}}
 
[[Датотека:Vera-Jocic-statue.JPG|250px|мини|Споменик Вери Јоцић у [[Македонска Каменица|Македонској Каменици]], рад вајара [[Томе Серафимовски|Томе Серафимовског]]]]
Ред 57:
 
=== Са партизанима на југу Србије ===
Доласком на Јастребац, Вера је ступила у Трећи јастребачки батаљон [[Први јужноморавски партизански одред|Првог јужноморавског партизанског одреда]] и учествовала у акцијама које је он изводио. Како су ове акције угрожавале саобраћај на прузи [[Београд]]—[[Ниш]]—[[Врање]], окупатор је почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.|маја 1942]], заједно са јединицама [[Српска државна стража|Српске државне страже]] (недићевци) предузео напад на Јастребачки батаљон. Вештим маневрисањем по Јастрепцу, као и успешним борбама, партизански батаљон је, подељен на чете, успео да избегне непријатељске снаге, чиме је овај напад пропао. [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|Јуна 1943]], Вера је прешла у [[Други јужноморавски партизански одред]], који је био формиран почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1943.|марта 1943.]] године. Овде је распоређена у Други батаљон, где ју је [[политички комесар]] батаљона Душан Девеџић Жика поставио за заменика политичког комесара Друге чете. Као секретар партијске ћелије у чети, била је и члан батаљонског партијског бироа. Након што је упознала прилике у батаљону, који је деловао у долини реке [[Пчиња|Пчиње]], добила је задатак да прихвата нове борце, који су долазили из окоокол­них села, као и да ствара омладинске организације у четама Другог батаљона. Нови борци били су углавном неписмени и нису много знали о циљевима Народноослободилачког покрета (НОП), па је Вера међу њима политички деловала, али радила и на њиховом описмењавању.{{sfn|Popović|1978|pp=26—36}}{{sfn|Narodni heroji|1982|p=330}}
 
Продор партизана у рејон Пчиња—Козјак, током јуна и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1943.|јула 1943]], угрозио је комуникацију Ниш—Скопље, па су [[Вермахт|Немци]], како би обезбедили ову комуникацију и онемогућили дејство партизанских јединица, захтевали од Бугара да допреме додатне окупационе снаге, које су требале да смене немачку дивизију, која је пребачена у [[Краљевина Грчка|Грчку]], због страха од евентуалног [[Савезници (Други светски рат)|савезничког]] искрцавања. Одмах по доласку бугарских снага, оне су крајем лета 1943. отпочеле напад на слободну територију у [[Црна Трава|Црној Трави]] и [[Лужница (област)|Лужници]], као и у рејону Пчиња—Козјак. Штаб Другог јужноморавског одреда је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.#15. септембар|15. септембра 1943]], заједно са Ударним и Другим батаљоном, стигао изнад [[Трговиште (Трговиште)|Трговишта]], где је био стациониран гарнизон бугарских полицајаца и извршио напад. Бугари су пружали жесток отпор, а након вишечасовне борбе, партизани су се услед доласка бугарског појачања морали повући. Сутрадан, бугарски полицајци, који су имали 9 мртвих и 12 рањених, напустили су Трговиште и отишли у Врање. У овој борби, као и у уништењу окупаторских посада у околним селима, посебно се истакла Вера Јоцић, па се за њу заинтересовао [[Љупчо Арсов]], делегат Повереништва [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]] за Пету оперативну зону, који се налазио у Штабу Дугог јужноморавског одреда. Крајем септембра, у Штаб одреда дошао је Методије Котевски Слободан, кога је Вера познавала из гимназијских дана из Скопља. Од њега је тада по први пут чула о дешавањима у [[Скопље|Скопљу]] и његовој околини, као и о дејствима Другог кумановског партизанског одреда, који је водио борбе под [[Козјак (Куманово)|Козјаком]] и [[Скопска Црна Гора|Скопском Црном Гором]], након чега је изразила жељу да пређе у Кумановски одред. Котевски је након тога разговарао са [[Василије Смајевић|Васом Смајевићем]], чланом Окружног комитета КПЈ за Врање, који је допустио Вери да оде у [[Вардарска Македонија|Македонију]].{{sfn|Popović|1978|pp=36—40}}{{sfn|Narodni heroji|1982|p=330}}