Мато Радуловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 31:
Након [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]], напустио је Београд и вратио се у [[Црна Гора|Црну Гору]]. Учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од јула [[1941]]. године. Активно учествује у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] и до краја 1941. у борбама које је водио [[Партизански одред Бијели Павле|НОП одред „Бијели Павле“]]. Када је формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]], [[21. децембар|21. децембра]] [[1941]], са борцима из свог одреда улази у састав Треће чете Другог (црногорског) батаљона.<ref name="mato-radulović"/><ref>[http://znaci.net/00001/97_6.pdf СПИСАК припадника Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде на дан формирања 21. XII 1941. године];''znaci.net''</ref> У Првој пролетерској ударној бригади налазио се на месту секретара партијске ћелије Другог батаљона, учествује у [[Игмански марш|Игманском маршу]] и борбама које је бригада водила. Потом прелази на дужност заменика [[Политички комесар|политичког комесара]] Трећег батаљона [[Седма крајишка ударна бригада|Седме крајишке бригаде]].<ref>[http://znaci.net/00003/396.pdf SEDMA KRAJIŠKA BRIGADA];''znaci.net'', 1990</ref><ref>[http://znaci.net/00001/186_1.pdf СЕДМА КРАЈИШКА БРИГАДА. Зборник сјећања, Друга књига];''znaci.net'', 1987</ref> Учествује у свим борбама, и током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]].<ref>[http://www.znaci.net/00001/129_24.pdf SEDMA KRAJIŠKA BRIGADA - U bici na Sutjesci];''znaci.net''</ref><ref>[http://znaci.net/00001/186_2.pdf Преживели и погинули борци и руководиоци од формирања бригаде децембра 1942. г. до краја рата];''znaci.net''</ref>
По завршетку партијског курса при [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централном комитету КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]], новембра [[1943]]. године, одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], постављен је за руководиоца Политодела [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]]. На тој дужности—са изузетком периода јул–септембар [[1944]]. године, када је послат у [[Трећа личка пролетерска ударна бригада|Трећу личку бригаду]] за политичког комесара, с обзиром да је читав Штаб бригаде са Трећим батаљоном
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на разним дужностима у органима безбедности. Најпре у [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] (ОЗНА) за [[Београд]] и [[Југославија|Југославију]], потом у [[Служба државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА), где је обављао дужност начелника одељења и дао допринос у уништењу заосталих непријатељских групација, и Савезном секретаријату за унутрашње послове (ССУП), на месту помоћника [[Списак министара унутрашњих послова Југославије#ДФ/ФНР/СФР Југославија (1945—1992)|Савезног секретара за унутрашње послове]] [[Светислав Стефановић Ћећа|Светислава Стефановића]]. Обављао је и функцију потпредседника Савезне комисије за верска питања, чији члан је био од [[1959]]. године.<ref>[http://www.slvesnik.com.mk/Issues/CC487860D3FD4E7BB87AD9CDDF654736.pdf Службени лист Федеративне Народне Републике Југославије];''slvesnik.com.mk''</ref><ref>[https://svetosavlje.org/makedonska-pravoslavna-crkva/4/ МАКЕДОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА];''svetosavlje.org'', 2016</ref> Имао је чин [[пуковник]]а у резерви.
| |||