Љубодраг Ђурић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 51:
После изласка из затвора, Ђурић је лишен свих дотадашњих политичких функција и, после два одбијена намештења, постављен за директора Државног пољопривредног добра „Срем“ у [[Рума|Руми]]. Августа [[1954]]. године, на лични захтев премештен је у [[Београд]], где је добио учитељску службу у [[ОШ „Свети Сава” Београд|Основној школи „Свети Сава“]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]]. Крајем [[1955]]. године почиње његова постепена „рехабилитација“, када је постављен за помоћника директора Савезног завода за социјално осигурање, а априла [[1958]]. године, на [[Седми конгрес СКЈ|Седмом конгресу СКЈ]], враћен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] (СКЈ).<ref name="djurić-1989"/>
 
Новембра [[1960]]. године постављен је за директора и одговорног уредника Новинске установе „Службени лист СФРЈ“ и на овој дужности, на којој је заменио [[генерал-пуковник]]а ЈНА [[Радован Вукановић|Радована Вукановића]], је остао до пензионисања, децембра [[1969]]. године. После [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Брионског пленума]], Ђурић се после пуних 14 година сусрео са Јосипом Брозом Титом, [[24. новембар|24. новембра]] [[1966]]. године. У разговору који је сам Ђурић иницирао, желећи да Титу поклони први примерак свог „''Ратног дневника''“, Тито је истакао и како је било предлога да се Ђурић као затвореник ликвидира, али да је он то спречио. Након састанка са Титом, обећана му је била потпуна политичка рехабилитација и повратак у чланство ЦК СК Србије, али је у разговору са [[Добривоје Радосављевић Боби|Добривојем Радосављевићем]] Ђурић то одбио, јер је услов био да се одрекне смењених другова [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] и [[Светислав Стефановић Ћећа|Светислава Стефановића Ћеће]].<ref name="djurić-1989"/>
 
Извршио је самоубиство [[10. јул]]а [[1988]]. године, у свом стану у Београду. Последње што је пред смрт забележио јесу стихови из песме „[[По шумама и горама]]“: „''Партизан сам, тим се дичим, то не може бити свак, умријети за слободу може само див јунак.''“<ref name="djurić-1989"/> Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].