Љубодраг Ђурић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
Крајем маја 1941. године учествовао је на партијском саветовању ужичких комуниста, којем је присуствовало 25 истакнутих комуниста Ужичког среза и околине, међу којима су били: [[Желимир Ђурић Жељо]], [[Слободан Пенезић Крцун]], [[Добривоје Видић]], [[Стеван Чоловић]], [[Вукола Дабић]], [[Јеврем Поповић]] и др. Такође, овом саветовању присуствовао је и секретар ПК КПЈ за Србију, [[Благоје Нешковић]]. Заједно са студентом Добрилом Петровићем, Љубодраг је на овом саветовању био задужен за партијско-политички рад у Златиборском срезу. Почетком јуна одржано је ново саветовање ужичких комуниста, коме је такође присуствовао Благоје Нешковић и на коме је донета одлука да се при партијским руководствима формирају војне секције и да се активније ради на прикупљању оружја и припреми народа за борбу. Убрзо потом у [[Чајетина|Чајетини]] је била формирана још једна партијска ћелија, чији је секретар био Љубодраг. После [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]], [[22. јун]]а, избегао је опште хапшење комуниста и њихових симпатизера и прешао је у илегалу. Убрзо потом отишао је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]].
Половином августа формирана је Златиборска партизанска чета „[[Перо Поповић Ага]]“, а Љубодраг је постао њен [[политички комесар]]. Ова чета убрзо је ушла у састав [[Ужички партизански одред|Ужичког партизанског одреда]] „[[Димитрије Туцовић]]“. Дана [[18. октобра]] [[1944]]. године именован је Командантом града Београда.
=== Послератни период ===
| |||