Освајање Кајмакчалана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Ситне измене
Ред 11:
| страна2 = {{зас|Bulgaria}} [[Краљевина Бугарска|Бугарска]]</br>{{зас|German Empire}} [[Немачко царство|Немачка]]
| заповедник1 = {{зас|Serbia|1882}} [[Живојин Мишић]]</br>{{зас слика|Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg}} [[Морис Сарај]]<ref name="Todorov"/></br>{{зас|Serbia|1882}} [[Војин Поповић]]<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-27&feljton=5509 Новости: Јунаци Кајмакчалана], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>
| заповедник2 = {{зас|Bulgaria}} [[Климент Бојаџијев]]<ref name="Todorov"/> </br> {{зас|Bulgaria}} Стефан Богданов
| јачина1 = {{зас|Serbia|1882}} српске снаге:</br>1. српска армија</br>Дринска дивизија<ref name="ВЕ-II">[[Војна енциклопедија]], II издање, Београд. 1972. pp. 194</ref></br>[[Добровољачки одред (Војводе Вука)|Добровољачки одред]]<ref name="ВЕ-II"/></br>црногорски војници{{sfn|Klemenčič|Žagar|2004|pp=95}}</br>{{зас слика|Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg}} француске снаге:</br>француске<ref name="Todorov"/> и</br>руске трупе<ref name="Palmer">Alan Palmer, ''Victory 1918'', 2000 -, pp. 66, 67</ref>
| јачина2 = {{зас|Bulgaria}} бугарске снаге:</br>1. бугарска армија<ref name="Thomas-Bujeirog">Nigel Thomas, Ramiro Bujeirog, ''The German Army in World War I (2): 1915-17''. 2004. pp. 28</ref>{{sfn|Hall|2010|pp=76}}</br>3. бугарска дивизија<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/12564 Милисав Секулић: Образовање Солунског фронта (БОРБЕ ЗА КАЈМАКЧАЛАН)], Приступљено 17. 4. 2013.</ref></br>11. македонска дивизија{{sfn|Hall|2010|pp=75}}</br>{{зас|German Empire}} немачке снаге:</br>немачке јединице<ref name="Thomas-Bujeirog"/>
Ред 19:
{{Српска кампања}}
[[Датотека:Battle_of_Kaymakchalan_100th_anniversary,_2016_post_stamp_of_Serbia.jpg|мини|250п|Комеморативна поштанска маркица за 100 годишњицу битке на Кајмакчалану (2016)]]
 
[[Датотека:Vrhovna komanda.jpg|мини|десно|250п|''Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану'', пренета у Београд.]]
 
'''Освајање Кајмакчалана''' је битка на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] у Првом светском рату. Учесници битке су [[Краљевина Србија]] и [[Краљевина Бугарска]]. Битка је остала запамћена у историји по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена.
 
Да је Кајмакчалан био значајна позиција говоре и називи: Бугари су га звали ''Борисов град'' јер су мислили да је неосвојив, а Срби ''Капија слободе'' јер су ту први пут закорачили у своју земљу.<ref>[[Стеван Јаковљевић]], ''„Српска трилогија — књига друга“'', pp. 231–232</ref>.
 
== Позадина ==
Почетком јесени [[1916]]. године почела је дугоочекивана офанзива Антанте напредовањем српских и француских снага северно од [[Битољ]]а преко [[Могленске планине|Могленских планина]], док су се британске упутиле ка Вардарској долини.<ref name="Allcock-Young"/>.
 
<!--== Припреме за битку ==-->
Линија 32 ⟶ 34:
== Битка ==
[[Датотека:Released inhabitants after Kajmakčalan battle.jpg|мини|лево|Ослобођено становништво после пада Кајмакчалана (1916. година)]]
 
[[Датотека:Kaïmatchalan (décembre 1916). Jour de Noël Mikaïlo Yovanovitch, colonel chef d'état-major de la 3ème Armée serbe sur le Voras.jpg|thumb|left|десембра 1916]]
Битка је вођена између [[12. септембар|12]]. и [[30. септембар|30. септембра]] [[1916]]. године, када је прва српска армија, уз велике губитке, успела да заузме врх Свети Илија на висини од 2.524 метара, одгурујући Бугаре према [[Маријово|Мариову]], где је потом постављена нова линија одбране. Између [[26. септембар|26]]. и 30. септембра врх је више пута био заузиман док га српска војска није заузела 30. септембра. Срби су имали велике губитке од око 5.000 људи углавном од бугарске артиљерије.
 
Битка је вођена између [[12. септембар|12]]. и [[30. септембар|30. септембра]] [[1916]]. године, када је прва српска армија, уз велике губитке, успела да заузме врх Свети Илија на висини од 2.524 метара, одгурујућиодбацујући Бугаре према [[Маријово|Мариову]], где је потом постављена нова линија одбране. Између [[26. септембар|26]]. и 30. септембра врх је више пута био заузиман док га српска војска није коначно заузела 30. септембра. Срби су имали велике губитке од око 5.000 људи, углавном од бугарске артиљерије.
Бугари су се толико занели борбом да нису размотрили да успоставе додатне одбрамбене положаје иза утврђених гребена. Након победе Срба, бугарски генералштаб није успео да на време да наређење за повлачење. Након примања тог наређења нису имали заклоне при повлачењу, тако да су додатно изгубили оружје, опрему и људство{{sfn|Hall|2010|pp=76}}.
 
Бугари су се толико занели борбом да нису размотрили да успоставе додатне одбрамбене положаје иза утврђених гребена. Након победе Срба, бугарски генералштаб није успео да на време да наређење за повлачење. Након примања тог наређења нису имали заклоне при повлачењу, тако да су додатно изгубили оружје, опрему и људство.{{sfn|Hall|2010|pp=76}}.
 
Са стратешког аспекта битка није имала већи значај за савезнике због зиме која је убрзо дошла и онемогућила свако веће померање трупа.
 
По заузећу Кајмакчалана, [[Стеван Туцовић]], брати [[Димитрије Туцовић|Димитрија Туцовића]] записао је у свој дневник: „Одмах по заузећу Кајмакчалана извео сам своју батерију на вис, где сам видео чудан и страшан призор. По рововима лежали су мртви Бугари, све један на другог наслоњени и са пушкама у рукама. Делови тела били су разбацани по оном платоу виса. Виде се људи без ногу, без руку, главе, стомака. Остала је маса рањеника која запомаже или су у самртном ропцу. То су унакажене и разнете трупине људских тела, које најбоље сведоче о грозоатама, некултурности и варваризму ратова.”
 
== Последице ==
=== По Антанту и Србију ===
Овом победом српска војска је успела да заустави бугарску офанзиву вођену против положаја француског генерала Мориса Сараја.<ref>M. Th Houtsma, ''E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam, 1913-1936'' -, pp. 204</ref>. Уједно ово је била и прва победа српске војске након напуштања Србије годинегодину дана раније.{{sfn|Hall|2010|pp=75}}.
 
Заузимањем Кајмакчалана олакшано је српској 1. армији и француским снагама да продуже операције у којима ће касније бити ослобођен Битољ<ref name="ВЕ-II"/>. У новембру је освојен појас око [[Битољ]]а, укључујући, и сам Битољ [[19. новембар|19. новембра]]<ref name="Allcock-Young"/>, тако да је повраћен и ослобођен први комад отаџбине.{{sfn|Pavlowitch|2002|pp=98}}.
Овом победом српска војска је успела да заустави бугарску офанзиву вођену против положаја француског генерала Мориса Сараја<ref>M. Th Houtsma, ''E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam, 1913-1936'' -, pp. 204</ref>. Уједно ово је била и прва победа српске војске након напуштања Србије године дана раније{{sfn|Hall|2010|pp=75}}.
 
Српске снаге су укупно имале око 5.000 односно 4.643{{sfn|Mitrović|2007|pp=}}{{sfn|Hall|2010|pp=75}} погинулих, рањених и несталих војника{{sfn|Hall|2010|pp=75}}, од којих је Дринска дивизија имала је 3.320{{sfn|Mitrović|2007|pp=}} односно 3.804 избачених из строја<ref name="ВЕ-II"/> или три четвртине укупног броја војника.{{sfn|Hall|2010|pp=75}}.
Заузимањем Кајмакчалана олакшано је српској 1. армији и француским снагама да продуже операције у којима ће касније бити ослобођен Битољ<ref name="ВЕ-II"/>. У новембру је освојен појас око [[Битољ]]а, укључујући, и сам Битољ [[19. новембар|19. новембра]]<ref name="Allcock-Young"/>, тако да је повраћен и ослобођен први комад отаџбине{{sfn|Pavlowitch|2002|pp=98}}.
 
Српске снаге су укупно имале око 5.000 односно 4.643{{sfn|Mitrović|2007|pp=}}{{sfn|Hall|2010|pp=75}} погинулих, рањених и несталих војника{{sfn|Hall|2010|pp=75}}, од којих је Дринска дивизија имала је 3.320{{sfn|Mitrović|2007|pp=}} односно 3.804 избачених из строја<ref name="ВЕ-II"/> или три четвртине укупног броја војника{{sfn|Hall|2010|pp=75}}.
 
=== По Централне силе и Бугарску ===
Пад Кајмакчалана убедио је Немце да је средишњи део Солунског фронта у кризи.{{sfn|Hall|2010|pp=76}}.
 
Иако је пораз и за бугарске војнике и за војску деловао депримирујуће, бугарске победе над Румунијом су их охрабриле.<ref name="Todorov"/>.
Пад Кајмакчалана убедио је Немце да је средишњи део Солунског фронта у кризи{{sfn|Hall|2010|pp=76}}.
[[File:Serbian artillery in action, Bestanddeelnr 158-0702.jpg|thumb|Дејство српске артиљерије]]
 
Иако је пораз и за бугарске војнике и за војску деловао депримирујуће, бугарске победе над Румунијом су их охрабриле<ref name="Todorov"/>.
[[File:Diorama Tessalonika front.jpg|thumb|Диорама Солунског фронта]]
 
[[File:Kajmakčalan, od 1930.jpg|thumb|Слика Кајмакчалана из 1930. године, јасно су видљиви ровови из битке]]
 
[[File:Sv. Petar na Kajmakčalan (3).jpg|thumb|Остаци бугарског бункера]]
 
[[File:Adrian Serbe 01166.JPG|thumb|Српски Адријана шлем ношен од стране Српских војника у битци на Кајмаччалану]]
 
== Наслеђе ==
 
Данас се на врху Кајмакчалана налази мала спомен капела свети Петар. Јужно од врха и капеле налази се костурница где леже кости војника нађених по брдима након битке.
 
{{citat3|Мојим див-јунацима неусташивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине. | Посвета Александра Карађорђевића на спомен капели}}
 
Осматрачница која се налазила на Кајмакчланку је пренета у [[Београд]].
Линија 70 ⟶ 77:
 
[[Алекса Шантић]] је посветио истоимену песму 1920. године.
 
{{Главни чланак|s:Кајмакчалан}}
 
Неколико улица у Србији носе назив ''Кајмакчаланска''.
[[File:Serbian artillery in action, Bestanddeelnr 158-0702.jpg|thumb|Дејство српске артиљерије]]
 
=== Обележавање стогодишњице ===
 
На стогодишњицу (2016) Србија је обновила капелу и костурницу. У септембру 2016. године, низом свечаности обележена је годишњица кајмакчаланске битке. Министар [[Александар Вулин]] положио је цвеће код [[Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану|Споменика осматрачнице са Кајмакчалана]] у Пионирском парку, и заједно са амбасадором Швајцарске Конфедерације у Србији, [[Филип Ге|Филипом Ге]], симболично је дао знак за почетак меморијалног маратона "Част отаџбине", који је организовао Атлетски клуб "Племенито срце" из [[Београд]]а. Председник Републике Српске [[Милорад Додик]] и председник Србије [[Томислав Николић]] присуствовали су обележавању стогодишњице на самом Кајмакчалану, након чега су положили венце и на Српском војничком гробљу у Битољу.<ref>{{cite news|title=Memorijalni maraton zbog 100 godina Bitke na Kajmakčalanu|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=09&dd=11&nav_category=12&nav_id=1175328|accessdate = 16. 9. 2016|newspaper=Танјуг|date = 16. 9. 2016}}</ref><ref>{{cite news|title=Додик и Николић на обиљежавању 100 године Битке на Кајмакчалану|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=220967|accessdate = 16. 9. 2016|newspaper=РТРС|date = 16. 9. 2016}}</ref>