Антон Окрогар — разлика између измена

| народни херој=[[2221. јул]]а [[1953]].

'''Антон Окрогар — Нестл''' ([[Загорје об Сави]], [[3. фебруар]] [[1923]] — [[Чрна на Корошкем]], [[13. фебруар]] [[1955]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], мајор [[Југословенска народна армија|ЈНА]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Словенија|СР Словеније]] и [[народни херој Југославије]].

Родио се у месту [[Загорје об Сави]], [[3. фебруар]]а [[1923]]. године. Потиче из [[рудар]]ске породице. Након завршене основне школе, завршио је браварски[[бравар]]ски занат. Као млад радник, припадао је напредном омладинском покрету. Одмах по избијању рата, постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). На почетку је радио у позадини и ангажовао се на прикупљању оружја и другог материјала за чету, која је формирана [[1. август]]а [[1941]]. године од рудара [[Трбовље|Трбовља]] и [[Загорје|Загорја]]. Истовремено, учествовао је у диверзантским акцијама, од којих се истиче минирање електроинсталација рудника Загорје, које је извео са два друга средином 1941. Од [[10. октобар|10. октобра]] [[1941]]. године постао је члан оперативних јединица, а након успешних борби, [[1942]]. године, постао је члан [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]]<ref>{{Cite web|url=http://spomeniki.blogspot.com/2012/06/zagorje-ob-savi-grob-narodnega-heroja.html|title=ZAGORJE OB SAVI – Grob narodnega heroja Antona Okrogarja-Nestla|website=spomeniki.blogspot.com|date=1. јун 2020.}}</ref>, а новембра исте године упућен је у [[Корушка (Словенија)|Словенску Корушку]]. Ту су успели, упркос тешким околностима које су владале, да развију широку политичку и војну активност.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=42-43}}

У марту [[1943]]. године формиран је Корушки батаљон. Једна од првих акција у којима се истакао Окрогар био је напад Корушког батаљона на Межице [[3. април]]а 1943. године. Батаљон је извео низ акција у Межичкој долини и околини Ајзенкапела, а затим и у [[Клагенфурт|Целовцу]]. Истакао се у нападу на једну кафану у којој је боравила група немачких официра и војника, када их је ликвидирао из свог аутомата. Посебно се истакао када је са 6 војника заробио два немачка генерала и присилио их да му предају камион пун оружја. Рањен је у борби на [[Похорје|Похорју]]м али је успео да се извуче из непријатељског обруча. Рањаван је још шест пута до краја рата. Борио се у више јединица: Ревирска чета, 1. штајерски батаљон, 1. корушки батаљон, 11. бригада „Милош Зиданшек”, 2. бригада „Љубо Шерцер”.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=42-43}}

Након рата, био је на неколико одговорних дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА), у којој је имао чин [[мајор]]а. Због болести [[1952]]. године прешао је у резерву и повукао се у свој родни крај, где је живео све до [[1955]]. године, бавећи се друштвено-политичким радом. Умро је у месту [[Чрна на Корошкем]], [[13. фебруар]]а [[1955]]. године., а његовој сахрани присуствовало је више од десет хиљада људи.

Указом [[Председник Југославије|председника ФНР Југославије]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], [[2221. јул]]а [[1953]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја Југославије]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=42-43}}

{{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}