Радо Пехачек — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
У јуну 1943. године Пехачек је постао начелник Прве оперативне зоне, потом начелник Штаба [[15. словеначка дивизија НОВЈ|15. словеначке дивизије]] у августу 1943, а у септембру и командант [[18. словеначка дивизија НОВЈ|18. словеначке дивизије]]. У једној од борби са Италијанима је рањен. На месту команданта 18. словеначке дивизије остао је до фебруара [[1944]]. године. За начелника Штаба [[Седми словеначки корпус НОВЈ|Седмог словеначког корпуса]] постављен је августа 1944. Ослобођење [[Југославија|Југославије]] дочекао је у чину [[пуковник]]а, на месту команданта југословенске базе у [[Бари]]ју.
 
После рата, остао је у професионалној служби у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). У периоду од [[1945]]. до [[1951]]. године налазио се у војно-дипломатској служби [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], најпре као шеф мисије у [[Слободна Територија Трста|Трсту]], потом и у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Берлин]]у, с изузетком [[1948]]/[[1949|49]]. када је радио у Другој управи Генералштаба ЈА. По повратку у [[Београд]], завршио је [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]], [[1953]]. године, и поново отишао у Другу (обавештајну) управу Генералштаба ЈНА, и обављаообављајући дужност начелника Управе до [[1960]]. године. Од 1960. до [[1966]]. године био је командант Љубљанског војног подручја, а потом је распоређен у студијско одељење Генералштаба ЈНА, одакле је и пензионисан [[1974]]. године, у чину [[генерал-пуковник]]а ЈНА.
 
Биран је за [[Скупштина СР Словеније|републичког]] и посланика [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]]. Био је члан Главног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Словеније]], члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]] и др.