Милош Шумоња — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 38:
После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и успостављања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ), априла 1941. године, на [[Кордун]]у су, као и у другим деловима НДХ, отпочела масовна убиства и прогони [[Срби|Срба]]. Милош се тада повезао са члановима [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и учествовао у припреми [[Кордун у Народноослободилачкој борби|оружаног устанка на Кордуну]]. Током новембра и децембра 1941. године, сарађивао је са борцима [[Партизански одреди Југославије|партизанских одреда]] северног дела Кордуна, а [[9. јануар]]а [[1942]]. године је постао борац [[Први кордунашки партизански одред|Првог кордунашког партизанског одреда]]. Убрзо по доласку у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]], постављен је за официра у Штабу групе Кордунашких партизанских одреда, а половином марта 1942. године, је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије.
 
Током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]], налазио се на дужностима - команданта Првог кордунашког партизанског одреда; [[Политички комесар|политичког комесара]] и команданта [[Пета кордунашка ударна бригада|Пете кордунашке бригаде]]; начелника штаба, политичког комесара и команданта [[8. кордунашка дивизија НОВЈ|Осме кордунашке ударне дивизије]] и команданта [[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Четвртог хрватског корпуса]]. Учествовао је у многим борбама, а посебно се истакао - [[14. мај]]а 1942. године у пробоју [[Усташка војница|усташко]]-[[Хрватско домобранство|домобранског]] обруча на [[Петрова гора|Петровој гори]]. Као командант Пете кордунашке бригаде, имао је заслуге за успешне борбе с јединицама [[7. СС добровољачка брдска дивизија Принц Еуген|немачке Седме СС дивизије „Принц Еуген“]], на почетку [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] - око Карловца, [[Вељун]]а, [[Раковица (Хрватска)|Раковице]]; а затим на [[Дреновача|Дреновачи]], у нападу на [[Цазин]] и у нападу на [[Југословенска војска у отаџбини|четничке формације]], [[7. јануар]]а [[1943]]. године, у [[Личка Јесеница|Личкој Јесеници]]. Истакао се и као командант [[8. кордунашка дивизија НОВЈ|Осме кордунашке дивизије]], октобра 1943. године, у борбама с [[392. легионарска дивизија|немачком 392. легионарском дивизијом]] у Плашчанској долини, у борбама на [[Банија|Банији]], у [[Покупље|Покупљу]], на [[Жумберак (општина)|Жумберку]], у нападу на усташко-домобранску посаду у [[Вукманић]]у, борби с [[Трећи рајх|Немцима]] код [[Примишље|Примишља]], у нападу на Цазин. Као командант [[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Четвртог корпуса]], [[1945]]. године, је учествовао у борбама, код [[Ваганац|Ваганца]] и [[Бихаћ]]а, и у уништењу 97. немачког корпуса код [[Илирска Бистрица|Илирске Бистрице]].
 
Био један од већника [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске]] (ЗАВНОХ), на његовом Другом заседању одржаном [[12. октобар|12.]] до [[15. октобар|15. октобра]] 1943. године у селу [[Плашки|Плашком]] у [[Лика|Лици]].