Мато Радуловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 33:
По завршетку партијског курса при [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централном комитету КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховном штабу НОВ и ПОЈ]], новембра [[1943]]. године, одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], постављен је за руководиоца Политодела [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]]. На тој дужности—са изузетком периода јул–септембар [[1944]]. године, када је послат у [[Трећа личка пролетерска ударна бригада|Трећу личку бригаду]] за политичког комесара, с обзиром да је читав Штаб бригаде са Трећим батаљоном при преласку реке [[Босна (река)|Босне]] остао одсечен, те се формирао нови Штаб, с њим као политкомесаром, [[Дмитар Заклан|Дмитром Закланом]] као начелником Штаба и [[Милан Шијан|Миланом Шијаном]] као командантом на челу, све до ослобођења [[Ваљево|Ваљева]], када се одсечени Штаб придружио својој бригади, а Радуловић и Шијан вратили на своје дужности—остао је до после [[Београдска операција|ослобођења Београда]], 1944. године, када је по налогу [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]], враћен са [[Сремски фронт|Сремског фронта]] да поднесе извештај о раду Политодела Дивизије и потом упућен на рад у органе безбедности.<ref>[http://znaci.net/00003/484.pdf Šesta proleterska divizija];''znaci.net'', 1964</ref><ref>[http://www.krajinaforce.com/dokumenti/6_licka_divizija_komplet.pdf ŠESTA LIČKA PROLETERSKA DIVIZIJA];''znaci.net'', 1990</ref> Из рата је изашао са чином [[мајор]]а [[Одељење за заштиту народа|ОЗНЕ]].
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на разним дужностима у органима безбедности. Најпре у [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] (ОЗНА) за [[Београд]] и [[Југославија|Југославију]], потом у [[Служба државне безбедности|Управи државне безбедности]] (УДБА), где је обављао дужност начелника одељења и дао допринос у уништењу заосталих непријатељских групација, и Савезном секретаријату за унутрашње послове (ССУП), на месту помоћника [[Списак министара унутрашњих послова Југославије#ДФ/ФНР/СФР Југославија (1945—1992)|Савезног секретара за унутрашње послове]], [[Светислав Стефановић Ћећа|Светислава Стефановића]].<ref>[http://www.slvesnik.com.mk/Issues/E4C0B651DBEA4D6697C0D74090AF8205.pdf Службени лист Федеративне Народне Републике Југославије, Број 1, Година XVII];''slvesnik.com.mk''</ref> Обављао је и функцију потпредседника Савезне комисије за верска питања, чији члан је био од [[1959]]. године<ref>[http://www.slvesnik.com.mk/Issues/CC487860D3FD4E7BB87AD9CDDF654736.pdf Службени лист Федеративне Народне Републике Југославије, Број 11, Година XV];''slvesnik.com.mk''</ref><ref>[https://svetosavlje.org/makedonska-pravoslavna-crkva/4/ МАКЕДОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА];''svetosavlje.org'', 2016</ref>, а налазио се и на месту члана Савета Завода за техничку помоћ.<ref>[http://www.slvesnik.com.mk/Issues/9F4BBF3B91394D278AD72EC67F6FF647.pdf Службени лист Федеративне Народне Републике Југославије, Број 10, Година XVIII];''slvesnik.com.mk''</ref> Имао је чин [[пуковник]]а у резерви.
У браку са супругом Даринком (1927—2013) имао је сина Милана (1955—2003).
| |||