Радомир Бабић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Након основне школе, у [[Подгорица|Подгорици]] је завршио нижу гимназију и Трговачку академију, [[1931]]. године, и запослио се у Зетској финансијској дирекцији. Ванредно је студирао у [[Загреб]]у, на Економско-комерцијалној високој школи. Током одслужења војног рока, завршио је Школу резервних официра.<ref name="radomir-babić"/> После тога био је државни чиновник у Загребу. Врло рано је приступио револуционарном омладинском покрету. Већ [[1931]]. године постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Активно је учествовао у акцијама које је организовала револуционарна омладина. Године [[1933]], постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Био је после тога члан Среског комитета КПЈ и секретар Покрајинског комитета „[[Црвена помоћ|Црвене помоћи]]“ за [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Бока которска|Боку]] и [[Санџак (област)|Санџак]], [[1938]]. године.<ref name="radomir-babić"/>
У [[лето]] [[1941]]. године активно је учествовао у припремању и организовању [[Тринаестојулски устанак|оружаног народног устанка у Црној Гори]]. Већ у првим акцијама црногорских устаника био је командир Подгоричке чете, с којом дејствује у [[Пипери#Међуратни период и Други светски рат|Пиперима]], затим [[командант]] батаљона на истом подручју и командант [[Партизански одред Бијели Павле|одреда „Бијели Павле“]], са којим је ослободио велику територију на потезу [[Спуж]]–Даниловград–[[Манастир Острог|Острог]]. У исто време, био је члан Среског комитета КПЈ за Даниловград и помагао је организовање и оснивање народне власти.
Априла [[1942]]. године постаје командант [[Зетски партизански одред|Зетског партизанског одреда]], и учествује у борбама око [[Никшић]]а и [[Пива (река)|Пиве]].<ref name="radomir-babić"/> Касније, јуна 1942. године, постао је [[политички комесар]] [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске бригаде]]. Учествовао је у свим њеним биткама током [[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|похода на Босанску крајину]]. Након формирања првих дивизија и корпуса у оквиру [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]], бива постављен на дужност политичког комесара [[3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије НОВЈ]], а онда, након [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]], заменик команданта [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]. Био је исто тако командант Приморске оперативне групе и командант [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]], са којом учествује на [[Сремски фронт|Сремском фронту]] и у [[Завршне операције за ослобођење Југославије 1945.|завршним операцијама за ослобођење земље]].
| |||