|
Извештај о стању у Крагујевцу који је саставио [[20. октобар|20. октобра]] 1941. године крајскомандант Бишофсхаузен послат је у главну команданту Србије. Он у извештају наводи број мртвих и рањених Немаца (9 мртвих и 27 рањена). Износи податке о хапшењима, која су почела [[18. октобар|18. октобра]] у касним вечерњим часовима. Хапшења су вршена по списковима. Прво су похапшени сви мушкарци са списка и [[Јевреји]], те известан број комуниста, све укупно 70 лица. Пошто овај број ни издалека није одговарао броју од 2.300 особа колико је требало стрељати у знак одмазде, одлучено је да се потребан број прикупи насумичним хапшењима по улицама, трговима и кућама.<ref>[http://www.znaci.net/00001/4_1_1_226.htm Извештај капетана Бишофсхаусена од 20. X 1941 год. о масовном стрељању у Крагујевцу, Зборник докумената војноисторијског института: том I - борбе у Србији, књига 1, документ 226]</ref>
С тим у вези 20. октобар 1941. године извршена је масовна рација по улицама Крагујевца у којој су похапшени сви мушкарци старости од 16 до 60 година и одведени у логор. У извештају капетана Бишофсхаузена нигде се не спомиње учешће било којих српских органа ни у хапшењу становништва, ни у стрељањима. И иницијатива и њено извођење дело су Немаца. Српски историчар [[Ђоко Слијепчевић]] у својој књизи „Југославија уочи и за време Другог светског рата“ пише да су Немци 20. октобра рано ујутро, око пет часова, блокирали основну школу где је био ''V Добровољачки одред'', који се није могао појављивати изван зграде. Блокада школе трајала је све до 15 часова, тј. до завршетка рације.{{sfn|Slijepčević|1978|pp=340-342}}
Марисав Петровић је заједно са Милошем Војновићем, који је дошао у Крагујевац са циљем да формира ''-{X}- Добровољачки одред'', отишао до немачке Крајскомандантуре да се обавести о разлозима блокаде и сабирања грађана. У Крајскомандантури су дознали да је наређена одмазда за 10 погинулих и 26 рањених Немаца и да ће због тога бити стрељано 2.300 људи. Запрепашћени овом страшном вешћу Петровић и Војиновић одлазе до мајора Кенига, шефа казнене експедиције, који прек и љут, одбија да разговара са њима.
У свом извештају Марисав Петровић пише:{{sfn|Slijepčević|1978|p=342}}{{цитат|''На дан 19. октобра изјутра у читавом граду почела је рација. Немци су све мушкарце од 16 до 60 година похапсили и затворили у артиљеријску касарну код Сајмишта. Хапсили су све одреда; по кућама, на улици, у кафани, ђаке и професоре у школи, чиновнике из свих надлештва па и раднике који су радили на улицама и Лепеници. Било је ухапшено преко 6.000 људи.}}''
Даље, Марисав Петровић наводи да му је 19. октобра командант казнене експедиције тражио да у току дана састави списак комуниста и „оних који шире пропаганду“. Он се обратио градском представништву градске полиције која му је дала списак од 60 људи који су већином већ били у шуми.{{sfn|Slijepčević|1978|p=342}}
Иако трупе [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]] нису активно учествовале у погубљењима важно је напоменути да су у време привођења, али и током самих стрељања асистирале немачким војницима.<ref>{{cite web|title=У Шумарицама одата почаст стрељанима|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Sumaricama-odata-pocast-streljanima.sr.html|work=politika.rs|publisher=Политика онлајн|accessdate =29. 10. 2013|last=Тор|first=Иван| date = 21. 10. 2013}}</ref>
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{cite journal|last=Ацовић|first=Драгомир М.|date=|year=1997|title= [http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/Godisnjak44/285-307-Dragomir-Acovic-Godisnjak44.pdf Одликовања града Београда]|url=|journal= Годишњак Музеја града Београда|volume= XLIV|ref = harv|via=|pages=285—307}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Бакић|first= Драгољуб|authorlink= Драгољуб Бакић|coauthors= |title= Пет векова Крагујевца|year=1972|isbn=|url= |publisher= |location= Крагујевац|pages=|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Бркић|first= Станиша|authorlink= Станиша Бркић|coauthors= |title= Име и број — Крагујевачка трагедија 1941|year=2007|isbn=|url= |publisher= Спомен-парк „Крагујевачки октобар“|location= Крагујевац|pages=|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Глишић|first= Венцеслав|authorlink= Венцеслав Глишић|coauthors= |title= Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941-1945|year=1970|isbn=|url= http://www.znaci.net/00001/84.htm|publisher= Институт за историју радничког покрета Србије, Рад|location= Београд|pages=|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=Рат и историографија|title=Округли сто Краљево октобра 1941|year=2003|isbn=|location=Краљево|publisher=Народни музеј|pages=197-220|url=https://books.google.com/books?id=xpVkwgEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=|first= Група аутора|authorlink= Крагујевачки октобар|coauthors= |title= Крагујевачки октобар,|year=1964|isbn=|url= http://www.znaci.net/00001/84.htm|publisher= Спомен-парк Крагујевац|location= Крагујевац|pages=|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Карапанџић|first=Боривоје|authorlink=Боривоје Карапанџић|coauthors= |title= “Истина о Крагујевачкој трагедији 21. октобра 1941.|year=1989|isbn=|url=|publisher=|location=Кливленд|pages=|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Маношек|first=Валтер|authorlink=Валтер Маношек|coauthors= |title=Холокауст у Србији|year=2007|isbn=|url=http://www.znaci.net/00001/178.htm|publisher=Службени лист СРЈ|location=Београд|pages=|id=}}
*
* {{Cite book|ref=harv|last=Slijepčević|first= Đoko|authorlink= Đoko Slijepčević|coauthors= |title= Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata|year=1978|url= |publisher= |location= Minhen|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћировић|first= Слободан|authorlink= Слободан Ћировић|coauthors= |title= Гружа у четницима|year=2000|isbn=|url= |publisher= Нови погледи|location= Крагујевац|pages=|id=}}
{{refend}}
| 