Википедија

Патин кувар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 35:
== Спасенија Пата Марковић ==
{{главни чланак|Спасенија Пата Марковић}}
НекиСпасенија историчариПата сврставајуМарковић била је, како је неки историчари сврставају, међу првепрвим ученеученим женеженама у Србији, које су се бориле за изједначавање права жена и мушкараца. Школовала се у Бечу, где је за­вр­ши­ла чу­ве­ну шко­лу за до­ма­ћи­це и по­ста­ла вр­сна ку­ва­ри­ца,<ref name="Политика" /> а поред вештине вођења домаћинства стекла је и врхунске манире комуницирања у друштву.<ref name="Велики Људи" /> Била је управитељица Домаћичког течаја [[Београдско женско друштво|Београдског женског друштва]] и Женске занатске школе, у ко­јој је ши­ри­ла сво­је ста­во­ве и иде­је до­не­те из Бе­ча.<ref name="Политика" /> Водила је и јединствену мензу у којој се сваког дана хранило сто особа, претежно школске деце. Била је и активна чланица [[Коло српских сестара|Кола српских сестара]].<ref name="Велики Људи" />▼
Спасенија Пата Марковић била је
▲Неки историчари сврставају је међу прве учене жене у Србији, које су се бориле за изједначавање права жена и мушкараца. Школовала се у Бечу, где је за­вр­ши­ла чу­ве­ну шко­лу за до­ма­ћи­це и по­ста­ла вр­сна ку­ва­ри­ца,<ref name="Политика" /> а поред вештине вођења домаћинства стекла је и врхунске манире комуницирања у друштву.<ref name="Велики Људи" /> Била је управитељица Домаћичког течаја [[Београдско женско друштво|Београдског женског друштва]] и Женске занатске школе, у ко­јој је ши­ри­ла сво­је ста­во­ве и иде­је до­не­те из Бе­ча.<ref name="Политика" /> Водила је и јединствену мензу у којој се сваког дана хранило сто особа, претежно школске деце. Била је и активна чланица [[Коло српских сестара|Кола српских сестара]].<ref name="Велики Људи" />
 
Као јед­на од малобројних уче­них и мо­дер­них же­на у Ср­би­ји то­га до­ба, Па­та Мар­ко­вић је сво­ју пр­ву збир­ку ре­це­па­та ''Ку­вар и са­вет­ник'' из­да­ла још 1907. године.<ref name="Велики Људи" /> Током двадесетих и тридесетих година 20. века редовно је, једном недељно, излазила и ''Патина читанка за домаћице''.<ref name="Опанак">{{cite web|title=Тужна судбина најшколованије српске домаћице: “Патин кувар” и данас чувају многе куће не знајући какво благо поседују|url=http://www.opanak.net/spasenija-pata-markovic-sudbina-prve-srpske-ucene-domacice/|website=Опанак|accessdate = 9. 5. 2018|date = 20. 2. 2018}}</ref> Године 1937. почиње у дневном листу ''[[Политика (новине)|Политика]]'' да уређује колумну за домаћице, од које је две године касније, 1939. настала нјенањена чувена књига „Мој кувар”, који је врло брзо постао познат као „Патин кувар”.<ref name="Политика" />
 
== Настанак ''Патиног кувара'' ==
Чувени кулинарски приручник ''Мој кувар'' или, како га је народ касније прозвао, ''Патин кувар'' представља збирку са више од 4000 испробаних, сређених и несумњиво одличних рецепата, сачињених у сарадњи са најбољим куварицама, познаваоцима домаће и стране кухиње, гурманима и петорицом у то доба врсних лекара. Објављен 1939. године, на 800 страна великог формата, ''Патин кувар'' до данашњих дана остао је непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старих особа, за припремање породичних окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом.<ref name="Велики Људи" />
 
Седамдесетих година 20. века Патина ћерка Љубица Ристић (тада запослена у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]]) наставила је мајчино дело, па је преуредила Кувар, модернизовала је рецепте и прилагодила количине и састојке савременом животу.<ref name="Revija Kolubara">{{cite web|last=Ranković|first=Larisa|title=Zanimljive žene familije Nenadović|url=http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2817/Zanimljive-%C5%BEene-familije-Nenadovi%C4%87.htm|website=Revija Kolubara|accessdate = 7. 5. 2018|date = 30. 12. 2015}}</ref> ''Патин кувар'' користи се и као стручна литература у кулинарској бранши.<ref name="Велики Људи" /> Године 1956. издавачко предузеће ''[[На­род­на књи­га]]'' објавило је, како је било наведено „због великог интересовања” нову верзију овог ''Патиног кувара'' под називом ''Велики народни кувар''.<ref name="Политика" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Патин_кувар”