Савезна Република Југославија — разлика између измена

На почетку постојања СРЈ већина [[Предузеће|предузећа]] била је у државном, или друштвеном власништву, а у друштвеном сектору 1992. године радило је око 2.328.000 [[радник]]а (1.876.000 радника је радило у разним привредним делатностима, а око 452.000 лица радило је у непривредним делатностима). Истовремено у предузећима у [[Приватна својина|индивидуалном власништву]] радило је око 207.000 радника, или око 8,2% од укупно запослених око 2.535.000 радника у СРЈ 1992. године.{{sfn|Ковачевић|1993|p=72}} Исте године друштвени сектор је остварио око 73,9% укупног народног дохотка, или новостворене вредности, у СРЈ, а приватни сектор је остварио око 26,1% укупног народног дохотка.{{sfn|Јанковић|2000|p=128}}

 

Највећи утицај на привреду СРЈ извршиле су [[Санкције СР Југославији|санкције и ембарго]] које је уведен резолуцијом 757 Савета безбедности Организације уједињених нација [[30. мај]]а [[1992]]. Од 1992. године до 1995. године бележено је смањење народног дохотка, или новостворене вредности у СРЈ. Истовремено смањен је удео индустрије, грађевинарства, саобраћаја и веза у укупном народном доходку, а раст је бележен у пољопривреди, која је чинила око 23,2% народног дохотка 1994. године.{{sfn|Јанковић|2000|p=128}}