Риђица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Историја: дорада |
м →Историја: отприлике тако |
||
Ред 27:
Најстарији помен данашњег насеља је из [[1535]]. године као посед [[Катарина Орловић|Катарине Орловић]]. [[1663]]. године, [[Никола Дворниковић]] Србин добио је од бечког двора Риђицу и околне пустаре, што је потврда присуства [[Срби|Срба]] на овим просторима и пре [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија Чарнојевића]]. Риђица је [[1698]]. године припадала Бодрошкој жупанији. Њој је био велики жупан католички архиепископ из [[Калоча|Калоче]] (Павле Сечењи). Бодрошка жупанија је онда имала свега три среза, од којих је Риђица припадала Бајском, а имала је 39 кућа са 363 становника,<ref>Тоша Искруљев „Бајски Трокут” (1936) стр 274.</ref>.
Село је порушено у време најезде [[Турци|Турака]]. Нова изградња дошла је ослобођењем од [[Османско царство|Османлија]]. У Риђици је [[1733]]. године пописано 120 српских домова, које су опслуживала тројица православних свештеника: Михаил Стефановић, Марко Прерадовић и Кирил Милошевић.<ref>„Сербски летописи”, Пешта 1859—1860.</ref> По наређењу жупанијског администратора [[Ђула Редл|барона Редла]] село је [[1752]]. године насељено са 150 мађарских и [[Словаци|словачких]] породица [[католицизам|римокатоличке вере]]. У то време стижу и први колонисти [[немци]] из јужне Немачке (остају до краја другог светског рата, када су протерани).
Родио се у „Леђену” 1760. године [[Георгије „от Прерадовић”]] од оца Марка православног пароха. Одведен је након основне школе у Халаш да се учи трговини. Као обучени трговац настанио се у Баји, где је отворио радњу. Тргујући у Пешти 1804., у порти српске цркве је нашао надгробну плочу својих старих сродника племића Прерадовића. Године 1809. аустријски [[Франц II, цар Светог римског царства|цар Франц]] му је признао и потврдио племићко порекло. Умро је у Сомбору бавећи се у гостима 1832. године.<ref>„Морално дјевићеско огледало”, превод, Будим 1836.</ref>
| |||