Кишна шума — разлика између измена

[[Датотека:Daintree National Park.jpg|мини|десно|350п|Кишна шумаПрашума у националном парку у Аустралији]]

'''Кишна шума'''Прашума је назив за [[Шума|шумске]] [[екосистем]]е који су углавном препуштени сами себи, без [[човек]]овог утицаја, а карактерише их нарочито влажна [[клима]] са просечно више од 2000 -{mm}- [[падавине|падавина]] годишње. Такви екосистеми постоје како у тропским, тако и у умереним подручјима, па се према томе разликују и два различита облика кишних шумапрашума:

* [[Тропска кишна шума|тропске кишне шумепрашуме]]

* прашуме [[Кишна шума умерених подручја|кишне шуме умерених подручја]]

== Тропске кишне шумепрашуме ==

{{main|Тропска кишна шумапрашума}}

Тропске кишнепрашуме шумесу настале су на свим [[континент]]има које пресеца [[екватор]]. Протежу се са обе стране екватора до око 10° [[географска ширина|географске ширине]], пре свега у Ј[[Јужна Америка|јужнојужној Америци]] и [[Океанија|Океанији]], али и изван тих подручја. Највећа повезана површина - која истовремено чини више од половине укупне површине свих тропских кишних шумапрашума - налази се у подручју [[Амазонски базен|амазонског базена]]. Друге велике повезане тропске кишне шумепрашуме постоје у [[Заир]]у и [[Индонезија|Индонезији]].

Појам „тропска кишна шума“прашума“ означава [[екосистем]] састављен од великог броја типова [[шума]]: низијска тропска кишна шумапрашума која се простире до око 800 -{m}- надморске висине, затим брдска тропска кишна шумапрашума до око 1500 -{m}- висине и магленапланинска шуматропска прашума изнад 2000 -{m}-. У енглеској стручној литератури понекад се за нека подручја користе и други називи, као на пример "cloud forest" (буквално преведено: „облачна шума“) за шуме које расту на северним деловима обалнихобронцима [[Кордиљери|Кордиљера]] у [[Венецуела|Венецуели]].

== Кишне шумеПрашуме умерених подручја ==

{{main|Кишна шумаПрашума умерених подручја}}

Кишне шумеПрашуме умерених подручја расту пре свега на западним обалама [[Северна Америка|северне Америке]], у [[Чиле]]у, на [[Тасманија|Тасманији]] и на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]]. Граница према [[тропскаТропска кишна шумапрашума|тропским кишним шумамапрашумама]] одређена је положајем умерене [[климатска зона|климатске зоне]].

== Земљиште и кружење храњивиххранљивих материја ==

Оба типа кишних шумапрашума имају заједничко, релативно сиромашно храњивимхранљивим материјама, црвено, жуто или [[латерит]]но земљиште (са врло танким слојем [[хумус]]а), које је само условно корисно за [[пољопривреда|пољопривреду]]. Томе доприноси и присутност минерала [[каолинит]]а, који се лако испира из земљишта. У кишној шумипрашуми влада хемијска равнотежа. Ако се са тог земљишта уклони првобитна вегетација, огољено тлетло се до те мере испере да након 10 година уопште више није употребљиво.

Вечито зелене тропске кишне шумепрашуме развијају због целогодишње вегетације без годишњих доба готово савршено кружење храњивиххранљивих материја. Све храњивехранљиве материје су прешле у живу [[биомаса|биомасу]], а шуме расту на [[кварц]]ним прастарим земљиштима. [[Микориза|Микоризе]] преносе [[минерал]]е до стабала. Стабла не могу сама узети минерале из тла, односно оно му служи само за физичку стабилизацију.

Опало лишће и грање, као и мртве животиње, због [[клима|климе]] врло брзо поново улазе у кружење храњивиххранљивих материја. Корење често дивовских прашумских стабала и других биљки остаје близу површине тла како би лакше поново преузело храњивехранљиве састојке.

Крчење тропских кишних шумапрашума доводи до непоправљивих штета. Испирањем огољеног тла губи се највећи део храњивиххранљивих материја. Осим тога, са готово сваким срушеним стаблом неповратно се губи понека биљна или животињска врста. У том смислу разликују се изворне, нетакнуте, [[примарна шума|примарне]] и [[секундарна шума|секундарне шуме]].

Распрострањеност појединих врста стабала на великом подручју зелене кишне шумепрашуме јединствен је феномен на [[Земља|Земљи]]. Процењује се да у овим вечито зеленим шумама живи 40-60% свих на Земљи живећих врставрсти биљног и животињског света.

Сваке године искрчи се велики број [[квадратни километар|квадратних километара]] тропске кишне шумепрашуме, са једне стране ради добијања површина за [[плантажа|плантажну]] привреду, испашу стоке или [[пољопривреда|пољопривредну]] обраду, а са друге стране оборена стабла се користе као материјал за производњу [[намештај]]а. Али највећи део се користи као јефтино [[дрво (материјал)|грађевинско дрво]] или за производњу [[папир]]а. У те сврхе су у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] ([[Малезија|Малезији]] и [[Индонезија|Индонезији]]) већ саграђене огромне фабрике папира.

Велике површине припремају се за пољопривредну обраду крчењем уз помоћ [[ватра|ватре]], тј. спаљивањем шуме. На тај начин се, са једне стране, уклања постојећа [[вегетација]], а са друге стране спаљивањем настаје [[пепео]] који садржи храњивехранљиве материје. Упркос томе, овако искрчена подручја могу се користити за ефикасну пољопривреду само неколико година јер је слој [[хумус]]а веома танак, а пољопривреда црпи из њега више храњивиххранљивих материја него што се може обновити. Годишње се уништава 125.000 -{km}-² тропских шума, што представља губитак од око 34.000 [[хектар]]а дневно.

До данас је нестало већ више од 50% кишних шумапрашума. Кишне шумеПрашуме [[Бразил]]а угрожене су спаљивањем. Само од августа [[2003]]. до августа [[2004]]. у Бразилу је уништено 26.130 -{km}-² кишне шумепрашуме.

Због узнапредовалог илегалног крчења преосталих тропских кишних шумапрашума ради брзе зараде, као и дозвољавања спаљивања шума, опстанак биолошких [[врста]] је угрожен. Постоји велика опасност од изумирања различитих врста.

„Селективном сечом“ назива се циљано рушење само одређених стабала. Тај облик сече би требало да спречи опадање количине храњивиххранљивих материја у тлу кишних шумапрашума. У идеалном случају, сеча појединачног стабла не би требало да изазове трајне штете на околној [[фауна|фауни]]. Али, често се за одвоз посеченог стабла прави стаза до најближенајближег цестепута. Анализирајући сателитске снимке 2 милиона квадратних километара кишних шумапрашума у времену од [[1999]]. до [[2004]], стручњаци су утврдили да је и селективна сеча довела до потпуног уништења шуме. Једна шестина посматраних подручја је већ годину дана након почетка „селективне сече“ остала потпуно без шуме, а након 4 године већ је на трећини тих подручја тих шума уништена.

[[Махагони]] и [[тиково стабло|тиковина]] обично се користе за спољашње грађевинске радове, јер су врло отпорни на атмосферске утицаје, док се за израду [[музички инструменти|музичких инструмената]] најчешће користе [[палисандер]] и [[ебаново дрво|ебановина]]. Ово [[дрво (материјал)|дрво]] је посебно омиљено, пошто због специфичних одлика [[клима|климе]] у којој расте, нема [[год]]ове.

== Заштита кишних шумапрашума ==

Бројне организације се труде да заштите кишне шумепрашуме и спрече углавном илегалну сечу. Поред тога, на [[интернет]]у су отворене странице на којима сваки корисник интернета једним кликом може дати малени износ као допринос заштити ових шума.

Између осталог, може се и одустати од кориштењакоришћења скупог племенитог дрвета, јер се само 5% посечених стабала кишних шумапрашума искористи. Остатак се готово уопште не користи, или се користи веома слабо. Сваки дан искрчи се површина величине 5.760 фудбалских игралишта.

Заштита кишних шумапрашума веома је важна из још једног разлога. Сматра се, да су то највеће “апотеке“ на свету. До сада су истражена лековита својства тек малог дела тамошњих биљака. Ако се настави крчење и спаљивање у овако драматичном обиму, велики број природних [[лек]]ова ће се неповратно изгубити, чак и пре него што се утврди њихово постојање.

{{Commonscat|Rainforests|Прашума}}

* [http://www.therainforestsite.com Сајт посвећен кишним шумамапрашумама] {{en}}