Константин Кастриот — разлика између измена

нема резимеа измене
(+)
 
[[Серој|Серина]] је село која се помиње код Музакија као лични посјед Скендербеговог прадједа Константина Кастриота. Музаки га назива ''Dominus Serinae''. Срој (Серина) према Хану, Reise durch die Gebiete von Drin und Wardar стр. 304, удаљен је од Ћутета Скендербега наводно свега четири сата јужно, али ондје није било таквог села, а у Тедрини има и треба 15 сати да би се из Ћутета приспјело у Серину (Срој).<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 423., фуснота 2. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> Диканж Константина Кастриота назива Meserechus (Задримљанин). Предио иза Дрима на сјеверозападној страни, тамо гдје је Пострипа, Арнаути зову Мазреково. Навјероватније се и на арнаутском предио звао Тедрина, гдје су Серој (Serina) и [[Ујмиште]]. Узевши да је у Ујмишту стара Umenestia, у Сроју (Serine) Кастриоти су имали своје посједе, па такође тиме се објашњава да се зато прозвало Масреком, јер су та имања била у Масреци, Тедрини, Задрими. Пошто је Константин Кастриот био владар Серине, [[Костур (град)|Костура]] и Вуменестрије, ово посљедње село је свакако било близу Серине.<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 424. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> Пјетро Кјара и српски љетописац Троношки тврде да се Кастриоте тако зову због града Костура, Касторије. Кјара наводи да је видјео испод портрета Скендербега у Фиренци натпис Касториота, а не Кастриота. Скендербеогов предјед је потицао из дебарског племена Кастри. До објављивања Музакијевих мемоара од стране професора Хопфа, сви су мислили да је Скендербег по народности био Албанац. Хопфово откриће докумнената доказују његову словенску народност. Професор историје на атинском универизиету, Папаригопуло је изјавио и са катедре и у новинама да је Скендербег поријеклом Словен. Димче, такођер професор у Атини га је због тога назвао издајником хеленизма, тврдећи да је Скендербег био Грк. Папаригопуло се позивао на [[Лаоник Халкокондил|Халкокондила]] који оца Скендербеговог зове Иван, а не Јован (грчки), иако је он турцизирана имена преводио на грчки (Али у Илију, Ибрахима у Аврама…) Халкокондил га је звао Иваном, по Папаригопулу, јер су га исто звали сви и Словени и Грци и Албанци.<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 498., 499., 501. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
 
[[Каплан Буровић]] наводи податак да је Константин по некима син цара Лазара а по другима отац [[Иван I Кастриот|Ивана Кастриоте]], тј. дјед Скеднербега. По некима је и син ЂурађаЂурђа Првог Балшића.<ref>{{Cite book|last=Буровић |first= Каплан |authorlink= |title= Скадар, pp. 42. |year=2014. |url= |publisher= Штампарија Викторија|location= Ниш|id= }}</ref>
 
== Референце ==