Голубачки град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 87:
Голубац се први пут помиње у [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарским]] изворима датираним у [[1335]]., [[1337]]., односно [[1342]]. годину (Дероко, 1950). Према овим изворима, тврђава се везује за угарског краља [[Лајош I Анжујски|Лудвика I]]. Ипак, не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. „Горњи град” подигао [[Срби|српски]] односно [[Православље|православни]] [[великаш]], о чему сведочи и [[Православље|православна]] капелица у саставу четврте куле. Град је потом проширен (на „задњи” и „предњи град”) током [[Српска средњевековна држава|српске]] или [[Угарско краљевство (1000–1918)|угарске]] власти, иако није искључено да је у самом почетку изграђен у овој величини. Последњу фазу у градњи спровели су [[Турци]] ојачавши шесту, седму, осму и девету [[Куле|кулу]] и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску [[Артиљерија|артиљеријску]] кулу (10.) која је надзирала [[Дунав]] и штитила [[лука|пристаниште]] за [[Шајка|шајке]], које се уз њу налазило.
Голубачки град се налазио се у саставу државе кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]], који је [[Село|села]] у околини давао као [[метох]]е [[манастир]]има. Одмах након [[Косовска битка|Косовског боја]], [[1389]]. године, у њега улази [[Бајазит I]]. [[Угарска|Угарски]] краљ [[Сигисмунд Мађарски|Сигисмунд]] преузима [[1392]]. године (Катанић, 1971). [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угари]] град [[1403]]. године предају [[деспот]]у [[Стефан Лазаревић|Стефану]], када је он постао угарски [[вазал]]. Град је требало, према уговору из [[1426]]. године, да по деспотовој смрти ([[Стефан Лазаревић|Стефан]] умире [[1427]]. године), заједно са [[Београд]]ом, буде предат Угарима. Међутим, командант града [[војвода Јеремија]] га, из непознатих разлога, предаје [[Турци]]ма. Према [[Сегедински мир|Сегединском миру]], из [[1444]]. године, између Угара и [[Османско царство|Турака]], [[Српска деспотовина]] бива обновљена и у њен састав улази и [[Голубац]]. Након смрти деспота [[Ђурађ Бранковић|
Од тада па до [[19. век]]а [[Турци]] владају Голупцем. За кратко су га држали [[Аустријанци]] (1688—1690) и [[Србија|српски]] устаници током [[Кочина крајина|Кочине крајине]] и [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. [[Срби]] Голубац освајају поново у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]]. Ипак, Голубачки град је коначно предат [[Срби]]ма на управу тек [[1868]]. године. Тада, са још неким градовима у [[Србија|Србији]], [[Турци]] коначно предају кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу]] Голубац.
| |||