Моравска Србија — разлика између измена

Лазар је поседовао и црквени легитимитет јер га је [[Српска православна црква|црква]] признавала за самодржавног владара свих Срба, а таквим га је сматрала и [[цариградска патријаршија]]. Имао је статус једнак статусу војводе Влашке и Молдавије. Стога је он и покренуо иницијативу ка измирењу две цркве. [[Анатема Васељенске патријаршије|Раскол]] између Српске и Цариградске патријаршије постојао је од 1350. године. Од цркве је одлучен српски двор и патријарх, док остала црква (ниже свештенство) и народ нису били екскомуницирани, али су трпели последице двадесетпетогодишњег раскола. Управо због потребе да озакони свој владарски и самодржавни положај, Лазар је покренуо ово питање. Делимично измирење постигнуто је и раније. Цариград је 1364. године ступио у контакт са царицом [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јеленом]], а непосредно пред [[Битка на Марици|битку на Марици]] дошло је до измирења са [[Угљеша Мрњавчевић|Угљешом Мрњавчевићем]] зарад чега је деспот 1368. године морао осудити [[Душан Силни|Душанову]] политику као узурпацију византијских царских и црквених права. Раскол је био препрека уједињењу Моравске Србије и [[Византијско царство|Византије]] против [[Османско царство|Османског царства]]. Више није било озбиљних политичких разлога за сукоб, док је разлога за помирење било веома много. Светогорски старци на челу са [[Исаија|Исаијом]], дошли су 1374. године у Србију и обратили се кнезу Лазару (а не [[Ђурађ I Балшић|ЂурађуЂурђу Балшићу]] на чијој територији се налазио Пећ). Патријарх [[Патријарх српски Сава IV|Сава]] се нерадо сложио са слањем посланства у Цариград. У византијској престоници брзо је постигнут споразум. Српска страна је попустила у погледу градова и одрекла се грчких епархија, а византијска страна је попустила у погледу чина и прихватила је чин српског патријарха. У Призрену, над гробом Душана, прочитан је акт о помирењу, управо у време када је умро патријарх Сава (1375). Ђурађ Балшић и Лазар Хребељановић су октобра исте године сазвали сабор на коме је за патријарха изабран [[Патријарх српски Јефрем|Јефрем]] (1375-1379; 1389-1392). Јефрем је једно време провео у Хиландару на Светој Гори, а потом је био игуман у Србији. Живео је у Дечанској пустињи до 1354. године када је премештен у Ждрело. Током своје владавине, Јефрем се супротстављао јереси ([[Масалијанство|масалијанству]] неког Влаха) и коначно отворио врата Светогорцима и грчком утицају у српској цркви. Повукао се 1379. године након чега Лазар сазива сабор на коме је за новог патријарха изабран [[Патријарх српски Спиридон|Спиридон]] (1379-1389). Након смрти Спиридона, Јефрем је био патријарх до 1392. године када је изабран [[Патријарх српски Данило III|Данило]].