Вавилонија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
== Историја ==
Историја Вавилоније започиње пропашћу сумерске цивилизације у која се у то доба састојала од низа [[град-држава|градова-држава]], без неке снажније средишње власти, а била је обележена сталним борбама за превласт међу владарима. Усто, били су суочени надирањем [[
=== Извори вавилонске цивилизације ===
Ред 34:
[[Датотека:Foundation_tablet_Nanaia_Louvre_AO4412.jpg|мини|250п|Темељна плочица храма с натписом Кудур-Мабука и Рим-Сина из Ларсе. Вапненац, око 1820. п. н. е.]]
И династија из Ларсе такође је била аморејска и установљена отприлике истовремено с исинском, око 2025. п. н. е., али њени владари су, у односу на оне из Исина, били слабији, све док око 1834. п. н. е. власт не преузме Кудур-Мабук. Он и његово племе дотад су били плаћеници [[
Након Варад-Синове смрти Кудур-Мабук је још био жив, но убрзо је за владара поставио свога другог сина, Рим-Сина, чија је владавина била и најдужа у историје вавилоније (око 1822 — 1763. п. н. е.). То је раздобље обележено правим процватом Ларсе. Кроз војне походе (између 1822. и 1804. п. н. е.) Рим-Син је освојио готово читаву Вавилонију, осим крајњег севера, а 1804. п. н. е. осваја и Исин, што означава врхунац његова владања. Ова победа је имала толики значај, да је Рим-Син, почевши од ње, датирао све остале догађаје у својој владавини, тако да је у краљевским списима већ за следећу годину писало: „Ово је прва година откако је краљ заузео Исин“. Усто, то је и први пример у историје да се користи систем календара који зависи о некој ери. У овом случају, то је исинска ера. Ипак, она се након Рим-Синове смрти више није користила.
Ред 90:
=== Средњовавилонско раздобље (око 1595 — 1000. п. н. е.) ===
Ово је раздобље двеју династија: каситске и друге исинске. Међусобно су подељене пробојем
==== Каситска династија ====
Ред 108:
==== Друга исинска династија ====
[[Датотека:Babylonian_stele_Louvre_Sb9.jpg|мини|десно|250п|Вавилонска стела што су је били отели
Након кратког раздобља у којем нам је непозната повест вавилоније, у граду Исину издиже се нова династија, а њен најодличнији представник свакако је Набокодонозор I (око 1133.-1116. п. н. е.), којег не ваља мешати с Навукодоносором II што се спомиње у [[Библија|Библији]]. Кад је дошао на власт, средиште државе поновно је био [[Вавилон]], а постао је славан по великој победи над Еламцима о којој говори и погранични натпис из тога доба, те по томе што је опет вратио Мардуков кип у Вавилон. Том приликом и службено проглашава да је Мардук „бог богова“, а у граду се обнавља храм те се кип враћа у свећаној процесијI Неће бити поновно однет све до 689. п. н. е.
Ред 122:
[[Датотека:Tiglath-Pileser_III_Nimrud_Louvre_AO19853.jpg|мини|лево|250п|Тиглат-Пилесер III, асирски краљ. Алабастрени рељеф у Нимруду, 8. ст. п. н. е.]]
Асирија је у 10. ст. п. н. е. водећа сила на том подручју, премда се и сама мора бранити од [[
У 9. вијеку п. н. е. Вавилонија је у добрим односима с Асиријом те постоји и споразум између вавилонског краља именом Набу-аплаидина (око 887 — 885. п. н. е.) и тадашњег владара Асирије. То је можда и најсветлији тренутак у „тамно доба“ вавилоније. Границе земље биле су сигурне, а земља се могла посветити обнови Набу-аплаидина је нпр. обновио храм бога сунца Шамаша у Сипару.
Ред 144:
[[Датотека:Pergamonmuseum_Ishtartor_06.jpg|мини|десно|200п|Вавилон, Иштарина врата. Данас у музеју Пергамон у Берлину.]]
Из пепела што су га оставили немири и ратови с Асиријом, у вавилонији се издиже нова династија чији је родозачетник Набополасар (625 — 605. п. н. е.), Халдејац који је окруњен краљем вавилоније након подбједе над Асиријом код Нипура и [[Вавилон]]а, 626. п. н. е. Први његов потез као краља био је тај да је
Кад је Набополасар потиснуо асирске снаге све до горњег тока [[Еуфрат]]а, [[Египат]] се забринуо и послао помоћ Асирији (616. п. н. е.). Иствремено, [[Међани|Медијци]], који су се налазили на подручју западног [[Иран]]а и сада се ширили према [[Анадолија|Анатолији]], склапају савез с вавилонијом. 610. п. н. е. вавилонци уз помоћ Медијаца освајају [[Харан]] и потискују Асирце и Египћане на подручје [[Сирија|Сирије]]. Одлучујућа је била [[битка код Каркемиша]], 605. п. н. е. у којој с Вавилонске стране суделују Набополасар и његов син и наследник [[Набукодоносор II|Навукодоносор II]], који и односи коначну победу над Египћанима. Одмах након битке, на вест да му је отац умро, враћа се у Вавилон и онде бива окруњен.
| |||