{{DG32020}}'''Угљеник-14''' је [[изотоп]] угљеника који има [[масени број]] 14. Роуз и Џонс су 1984. године детектовали изотоп угљеника-14 у радиоактивном ланцу [[Уранијум|уранијума]]-235. Угљеник постоји у природи у виду 3 главна изотопа: Ц-12, Ц-13 и Ц-14 који је нестабилан или радиоактиван. Током нуклеарних тестова током 1940-их, 1950-их и 1960-их година, угљеник-14 је узиман из биљака широм света. Он се и данас налази у биљкама иако у малим количинама. [[Релативна атомска маса]] угљеника-14 је 14. 003242 атомских јединица масе. Различити изотопи угљеника се не разликују по својим [[Hemijska svojstva|хемијским својствима]].<ref>{{cite web |last1=Роуз, Ј. Х.;Џонс, А. Г. |title=Откриће угљеника-14 |url=https://books.google.rs/books?id=aDxvDwAAQBAJ&pg=PA131&lpg=PA131&dq=%D1%83%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-14&source=bl&ots=v5mtFpfc7C&sig=ACfU3U03V0XYvne97zUZDgDLgfXreIZMUQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwinroju37_oAhWvxMQBHWA3A90Q6AEwCHoECAwQAQ#v=onepage&q=%D1%83%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-14&f=false |accessdate=13. 4. 2020}}</ref>
== Метода угљеника-14 ==
Због бомбардовања [[Протон|протонима]] из космоса, на површини наше атмосфере долази до избацивања [[Неутрон|неутрона]] из језгара [[Азот|азота]], [[Кисеоник|кисеоника]] и [[Аргон|аргона]]. Атоми азота хватају те неутроне и у том поступку атом азота одаје један протон, чиме атомска маса остаје иста, а [[атомски број]] умањи за један. Тако од азота настаје атом угљеника Ц-14.
