Вјеронаука — разлика између измена

== Историја укидања, оспоравања и опструкције вјерске наставе у школама ==

Вјеронаука је код [[Срби у Црној Гори|Срба]] у [[Краљевина Црна Гора|књажевини и краљевини Црној Гори]] била прва међу предметима и у свједочанствима је прво наведен тај предмет као ''Наука хришћанска'', па ''Српски језик'' и остали предмети. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Школска СВЈЕДОЧАНСТВА једног времена: Српски језик и српска историја обавезни наставни предмети!|year= |url=https://www.in4s.net/foto-skolska-svjedocanstva-jednog-vremena-srpski-jezik-i-srpska-istorija-obavezni-nastavni-predmeti/|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref> [[Лазар Томановић]] је негодовао што је [[Светозар Прибићевић]] као министар просвјете [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], наредио да учитељи питају родитеље, да ли желе да им дјеца похађају вјеронауку.{{sfn|Томановић|2018|p=358}} {{sfn|Томановић|2018|p=387}} Сматрао је да традиционалне вријендости нису ствар избора, док је код либералнијих Срба питање традиције реалтивизовано. Избацивање вјеронауке из школа се десило у вријеме комунистичке власти. Познати православни апологета и свјештеник [[Лазар Милин]] је записао да комунистичка власт у јесен [[1944]]. године, није одмах јавно забранила вјеронауку, нити је грубо избацила из школе, већ ју је свела на факултативни предмет. Просвјетни фактори, који су били атеистички, су се надали да се нико од ђака неће пријавити за вјеронауку, јер ђачка психологија је таква да тежи што мањем броју предмета. За вјеронауку се пријавило преко деведесет процената ђака, и то у вријеме када је такво изјашњавање било ризично и опасно, јер су таквим ђацима припсивани епитети да су ''четници'' и ''љотичевци''. Пошто свођење вјеронауке на факултативни предмет није остварио жељени циљ нових власти, предмет је укинут. <ref>{{Cite book|last=Поповић|first=Радомир|authorlink=Радомир Поповић|title=Православни апологета, сећање на оца Лазара Милина, Омладина и религија (питање веронауке у школама)|year=2005|url= |publisher=Нова Искра и Музеј СПЦ|pages=63|location=Београд|isbn=86-84365-13-5}}</ref> У [[Црна Гора|Црној Гори]] предмет није враћен у школе, избачен је и предемт српски језик и уведен црногорски, а у уџбеницима је све доминантнија латиница, као и у школским дневницима што се прешло на латиницу. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Завршни ударац ћирилици у НДЦГ: Школски дневници на латиници|year= |url=https://www.in4s.net/zavrsni-udarac-cirilici-u-ndcg-skolski-dnevnici-na-latinici/|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref> Бивши министар просвјете у Србији [[Срђан Вербић]] је хтјео покренути дискусију о потеби да се вјеронаука учи у школама, <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Srđan Verbić: Želim da otvorim diskusiju o potrebi da se veronauka uči u školama - po meni bi najbolje bilo da imamo predemet u kome se đaci uče toleranciji

 

== Србија ==