Завојница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
Нема описа измене |
||
Ред 82:
Завојница налази примену као део осцилаторних кола (филтер, селектор, [[Elektronski oscilator|осцилатор]]), као [[пригушница]] високих фреквенција, као један од неколико намотаја у [[трансформатор]]у, као намотај у [[Трансформатор|аутотрансформатору]], као главни део [[електромагнет]]а, намотај [[електромотор|електричних мотора]], [[соленоид]]а, [[релеј]]а, и многе друге примене.
У [[РЛЦ коло|осцилаторним колима]] најчешће се употребљавају ваљчасте једнослојне завојнице. Својства завојница зависе од следећих параметрима: -{''D''}- - средњи [[пречник]] завојнице, -{''l''}- - [[дужина]] завојнице, -{''d''}- - дебљина жице, -{''n''}- - број намотаја жице, те -{'''a'''}- - размак између сваког намотаја. Сви ти споменути параметри утичу на величину [[индуктивитет]]а -{''L''}-. Завојнице се могу поделити према намени на завојнице за нискофреквентна (NF) и високофреквентна (VF) [[струјно коло|струјна кола]], а с обзиром на израду се деле на: завојнице с језгром и завојнице без језгра. Као језгро за НФ завојнице употребљавају се међусобно изоловани [[трансформатор]]ски лимови. Док се за ВФ завојнице употребљавају посебна ВФ језгра. Постоје разне врсте материјала за израду таквих језгара. Добијају се синтетички, а носе називе ''сиферит'', ''фероскуба'', и тако даље. Завојнице се такође могу међусобно спајати, али при томе веза између њих мора бити остварена помоћу проводника, али помоћу њиховог индуктивитета. Крајњи индуктивитет споја
=== Електромагнет ===
|