Војин Ђурашиновић — разлика између измена

нема резимеа измене
| место_смрти =[[Београд]], {{застава|СР Србија}}
| држава_смрти ={{застава|СФР Југославија}}
| професија=друштвено-политички радник
|КПЈ=[[децембар|децембра]] [[1941]].
| рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
| служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]] <br />[[Југословенска народна армија]]
| године службе=1941—1950[[1941]]—[[1950]].
| народни херој=[[20. децембар|20. децембра]] [[1951]].
| одликовања=
{{!}} {{!}}{{!}} {{Орден народног хероја}}
{{!}}-
{{!}} {{Орден братства и јединства1}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден партизанскеза звезде3храброст}}
{{!}}-
{{!}} {{Орден заслуга за народ3}} {{!}}{{!}} {{Орден запартизанске храбростзвезде3}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}} {{!}}{{!}}
{{!}}}
}}
 
== Биографија ==
Рођен је [[27. децембар|27. децембра]] [[1919]]. године у селу [[Велики Бастаји]], код [[Дарувар]]а, у породици сиромашног [[земљорадњаЗемљорадња|земљорадника]]. Основну школу завршио је у родном селу. Године [[1932]], отишао је у [[Београд]] на изучавање водоинсталатерског заната. После четири године шегртовања, постао је радник-монтер. Постепено се укључио у [[раднички покрет]].
 
У [[мај]]у [[1940]]. године, отишао је на одслужење војног рока у тенковски батаљон. С временом се повезао са [[комунизамКомунизам|комунистима]]. Његова веза био је лимарски радник из Београда, Добривоје Филиповић.
 
[[Априлски рат]] [[1941]], затекао је Ђурашиновића на одслужењу војног рока. Успео је да избегне заробљавање и вратио се у Београд, где се одмах повезао са [[Савез комуниста Југославије|Комунистичком партијом Југославије]] (КПЈ) преко Филиповића. Ускоро су Војин и Добривоје, под руководством партијске организације из [[Градска општина Раковица|Раковице]], ушли у састав једне диверзантске групе. Почетком [[јул]]а, учествовао је у паљењу камиона пред зградом Немачке команде на [[Црвени Крст (Београд)|Црвеном Крсту]]. Учествовао је у још неколико диверзантских акција, након чега је отишао у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]]. Дана [[17. август]]а, група од 30 београдских радника и студената, међу којима и Војин, отишла је на [[Космај]]. Од те групе формирана је Друга чета [[Космајски партизански одред|Космајског партизанског одреда]].
 
Већ почетком [[септембар|септембра]], Војин је постао један од бољих пушкомитраљезаца Космајског одреда. У то је време постао кандидат за чланство у КПЈ. ТадТада ајеје добио и надиматнадимак ''Костја'', по руском филму „Пастир Костја“.
 
Одред је крајем [[октобар|октобра]] имао неколико тежих рањеника, па је одлучено да их се пребаци на слободну територију [[Ужичка република|Ужичке републике]]. Војин је са неколико другова био одређен да буде пратња рањеницима. На путу до [[Ужице|Ужица]], [[Југословенска војска у отаџбини|четници]] су заробили пратњу и рањенике код села [[Моравци (Љиг)|Моравци]], код [[Љиг]]а. Предали су их [[Трећи рајх|Немцима]] код [[Словац|Словца]], који су кренули да их одведу у [[Ваљево]]. Војин је успео да побегне, након чега је стигао у Ужице и прикључио се свом одреду на [[Златибор]]у, који се тада повлачио у [[Санџак (област)|Санџак]].
 
[[Децембар|Децембра]] 1941. године, Војин је примљен у чланство КПЈ и постао заменик [[командант|командира]] чете. Почетком [[јануар]]а [[1942]], Космајски одред се вратио у [[Србија|Србију]] на Космај, док је Војин остао у болници у [[Нова Варош|Новој Вароши]]. Након лечења је прешао у Ужички батаљон, који је [[1. март]]а 1942. ушао у састав [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске бригаде]].
 
Са својим батаљоном, унутар Друге пролетерске бригаде, учествовао је у борби са четницима код [[Гат]]а у [[Херцеговина|Херцеговини]], јуна 1942. године. У тој је борби био рањен. После тога, био је постављен за [[политичкиПолитички комесар|политичког комесара]] Четвртог батаљона Друге пролетерске бригаде. Крајем децембра 1942. године, када је Друга пролетерска бригада поново напала [[Усташка војница|усташко]] упориште [[Купрес]], Војин је био одређен за командира танкете (оклопна кола), којом је требало упасти у Купрес и унети помутњупометњу међу усташама. План није успео, али је Војин извршио успешно извлачење чланова тима. Притом је био рањен више пута.
 
Услед задобијених рана, Војин је био међу 4.000 рањеника који су прешли [[Неретва|Неретву]] током [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]]. После [[битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]], био је постављен за заменика политичког комесара Четвртог батаљона Друге пролетерске бригаде.
Био је рањен по трећи пут [[мај]]а [[1944]]. године, у окршају на планини [[Златар (планина)|Златар]] за време продора [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске]] и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]]. Његов батаљон је у борбама око [[Варда (село)|Варде]] штитио болницу и у критичној ситуацији Војин је помагао борцима у преношењу рањеника. Половином 1944. године, био је постављен за заменика политичког комесара Друге пролетерске бригаде и на тој је дужности остао до краја рата.
 
После рата, испрва је био политички комесар Друге тенковске бригаде, а затим је отишао на рад у политичко одељење [[Четврта југословенска армија|Четврте армије ЈА]]. Године [[1950]], прешао је на службу у Државну[[Служба безбедностдржавне безбедности|Управу државне безбедности]] Србије (УДБА), где је остао до одласка у пензију [[1966]]. године.
 
После тога је живео у Београду и био активан у друштвено-политичким организацијама. Био је члан Савезног комитета [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]], Републичког одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]] Србије]] и члан [[Савет републике Србије|Савета републике Србије]]. Био је први председник Шаховског савеза Београда од [[1957]]. до [[1967]]. године<ref>{{Cite web|url=http://www.beochess.rs/istorija/istorija.htm |title=Beochess.rs |accessdate=20. 11. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20101023084448/http://www.beochess.rs/istorija/istorija.htm |archive-date=23. 10. 2010 |url-status=dead }}</ref> и генерални секретар Шаховског савеза Југославије (ШСЈ).
 
Умро је [[18. мај]]а [[1982]]. године у Београду. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду]].
 
Данас по њему носи име једна улица у београдском насељу [[Миријево]] на [[Градска општина Звездара|Звездари]].<ref>[http://www.nadji.info/ulica/5324/vojina-djurasinovica-kostje-11050-beograd-zvezdara Nadji.info]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
 
{{Народни хероји-Славонија}}
{{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
 
{{DEFAULTSORT:Ђурашиновић, Војин}}
[[Категорија:Даруварчани]]
[[Категорија:Југословени]]
[[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]]
[[Категорија:Комунисти Хрватске]]
[[Категорија:Југословенски комунисти]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Политички комесари НОВЈ]]
[[Категорија:Борци Друге пролетерске бригаде]]
[[Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби]]
[[Категорија:Диверзије у Народноослободилачкој борби]]
[[Категорија:Официри ЈНА]]
[[Категорија:Припадници Службе државне безбедности]]