Универзитет у Лунду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
| слика = [[File:Logotyp Lunds universitet (vit).png|thumb|]]
| латинско_име = Universitas Lundensis; Universitas Gothorum Carolina
| мото = ''Ad utrumque ''[''paratus'']
| мото_срп = Спреман и на једно и на друго
| оснивање = 1666. године
Ред 12:
| буџет = 8,8 милијарди шведских круна
| ректор = Турбјорн фон Шанц
| академско_особље = 5.400
| административно_особље = 2.780
| студенти = 40.000
| преддипломци = 29.200
| постдипломци = 10.800
| докторанди = 2.720
| град = Лунд
| земља = Шведска
Ред 26:
}}<nowiki> </nowiki>'''Универзитет у Лунду''' ({{Јез-швед|Lunds universitet}}) је јавни истраживачки универзитет у [[Лунд|Лунду]], [[Шведска]]. Основан 1666. године, други је по старости универзитет у [[Шведска|Шведској]] после [[Универзитет у Упсали|Универзитета у Упсали]], с којим представља два традиционална седишта вишег образовања у земљи.
Универзитет се састоји од девет факултета. Поред матичног града, има филијале у [[Малме|Малмеу]] и [[Хелсингборг|Хелсингборгу]]. Годишње, универзитет има око 40.000 студената, што га чини једним од највећих институција вишег образовања у [[Северна Европа|северној Европи]]. Члан је
Универзитет броји 5 Нобеловаца и доследно рангира међу најбољих 100 универзитета на свету.
Ред 35:
Прва институција вишег образовања у граду (и у [[Скандинавија|Скандинавији]]) било је такозвано ''studium generale'' (средњовекно више училиште), основано 1438. године, које су водили монаси [[Фрањевци|фрањевачког]] манастира. Остаци од овог периода су ретки и не зна се кад је тачно кад је ово училиште престало да постоји, али вероватно је нестало с прогнањем монаха у вези с [[Протестантска реформација|протестантском реформацијом]] у [[Историја Данске|тадашњој Данској]], негде после [[1536]]. године.
Данашњи универзитет утврђен је [[1666]]. године од стране [[Карл XI од Шведске|Карла XI]], након што је [[Шведска]] освојила покрајину [[Сканија|Сканије]]. На почетку, универзитет је по традицији, исто као и [[Универзитет у Упсали|Упсалски]], имао четири факултета: теолошки, филозофски, правни и медицински. Настава се у раном добу одржавала у [[Лундска катедрала|Лундској катедрали]], мада су убрзо оближње зграде ушле у употребу. Током 18. века, универзитет је доживео значајан пораст. Средином 20. века основани су факултети природно-математички и друштвених наука, а потом и економски, уметнички и технолошки. Данас је Универзитет у Лунду један од највећих универзитета у Северној Европи.
== Преглед ==
=== Настава и истраживање ===
На универзитету се врши настава на свим нивоима. Већина програма студија се проводе првенствено на шведском језику, али постоје програми на енглеском језику на свим нивоима. Све студије претпостављају знање енглеског и литература која се користи на основним односно магистарским студијама је често на енглеском и за шведске студенте.
Универзитет у Лунду је водећа истраживачка институција у Шведској у свим академским пољима. Скорашњи пројекти укључују саградњу лабораторија MAX IV и ESS. MAX-IV је шведска национална лабораторија за рад са [Синхротронско зрачење|синхротронским зрачењем]], отворена [[2016]]. године, која је једна од лабораторија са најснажнијим извором синхротронског зрачења на свету. ESS ([[Енглески језик|енг.]] ''Еuropean Spallation Source'') је међународни европски центар за истраживање у изграднњи, који ће служити за научни рад помоћу [[Спалација|спалације]] и који ће по предвиђеном отварању 2023. године бити најснажнији извор неутрона на свету.
Универзитет је члан [[Лига истраживачких универзитета Европе|Лиге истраживачких универзитета Европе]] и светске мреже истраживачких институција [[Universitas 21]].
=== Знаменити изуми и проналасци ===
[[Tetra Pak]], машина за дијализу, први имплантабилни пејсмејкер, дијагноза помоћу ултразвука, Блутут су неки од знаменитих изума који се повезују са универзитетом, као и откриће функције [[Допамин|допамина]] у нервном систему, за које је [[2000]]. године додељена [[Новелова награда]].
=== Знаменити бивши припадници ===
Међу бившим студентима и запосленима универзитета проналазе се отац таксономије [[Карл фон Линe]], физичар [[Мане Сигбан]] ([[Нобелова награда]] 1924.), оснивач компаније Tetra Pak Ханс Раусинг, дугогодишњи премијер Шведске Таге Ерландер, математичар Ларс Валтер Хормандер ([[Филдсова медаља]] 1962.), нефролог Нилс Авал, економиста [[Бертил Олин]] ([[Нобелова награда]] 1977.), биохемичари Суне Бергстрем и Бенгт Самуелсон ([[Нобелова награда]] 1982.), неурофармаколог Арвид Карлсон ([[Нобелова награда]] 2000.), правница [[Рут Бејдер Гинсберг]].
==Референце==
<references />
|