Википедија

Њутнови закони — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 1:
{{short description|Физички закони у класичној механици}}
[[Датотека:Newtons_laws_in_latin.jpg|мини|десно|200п|Први и други закон на латинском језику. Њутнова ''-{Principia matematica}-'', издање [[1687]]. године.]]
 
{{рут}}
'''Њутнови закони''' су скуп од три основна [[Физички закони|закона]] класичне [[Физика|физике]]. Они описују везу између [[motion (physics)|кретања]] тела и [[force|сила]] које делују на тело и први их је представио [[Исак Њутн]]. ОбјављениОни су објављени у књизи „Philosophiae Naturalis Principia matematica“ или у слободном преводу Математичке основе природне филозофије (како је Њутн звао физику) из [[1687]]. године.<ref name=Principia>See the ''Principia'' on line at [https://archive.org/details/newtonspmathema00newtrich Andrew Motte Translation]</ref> Ови закони чине темеље класичне механике. [[Исак Њутн|Њутн]] их је користио да опишеобјасни примећенеи резултатеистражи опитакретање умногих везифизичких кретањаобјеката телаи система.<ref firstname=Motte>[http://members.tripod.com/~gravitee/axioms.htm lawAndrew definesMotte thetranslation forceof qualitatively,Newton's the''Principia'' second(1687) law''Axioms offersor aLaws quantitativeof measureMotion'']</ref> ofНа the forceпример, andу theтрећем thirdтому assertsтекста, thatЊутн aје singleпоказао isolatedда forceзакони doesn't exist. These three laws have been expressed in several waysкретања, overу nearlyкомбинацији threeса centuries,{{efn|For explanations ofњеговим [[Newton's lawslaw of motionuniversal bygravitation|законом [[Isaacуниверзалне Newton|Newtonгравитације]] in the early 18th century, byмогу theда physicistобјасне [[WilliamKepler's Thomson,laws 1stof Baronplanetary Kelvinmotion|WilliamКеплерове Thomsonзаконе (Lordпланетарног Kelvin)кретања]] in the mid-19th century, and by a modern text of the early 21st century, see:.
 
Први закон квалитативно дефинише силу, други закон нуди квантитативну меру силе, а трећи тврди да појединачна изолована сила не постоји. Ова три закона су изражена на више начина, током скоро три века,{{efn|For explanations of Newton's laws of motion by [[Isaac Newton|Newton]] in the early 18th century, by the physicist [[William Thomson, 1st Baron Kelvin|William Thomson (Lord Kelvin)]] in the mid-19th century, and by a modern text of the early 21st century, see:
* Newton's "Axioms or Laws of Motion"<ref>{{Cite book
|url=https://books.google.com/books?id=Tm0FAAAAQAAJ&pg=PA19
Линија 17 ⟶ 19:
* {{harvp|Thomson|Tait|1867|at=Section 242, ''Newton's laws of motion''}} and
* {{harvp|Crowell|2011|at=''Newtonian Physics''}}.
}} и могу се сумирати на следећи начин:
}} and can be summarised as follows:
 
; Први закон
:In anУ [[inertialИнерцијални frameсистем ofреференције|инерцијалном referenceреферентном оквиру]], anобјект objectостаје eitherу remainsмировању atили restсе orнаставља continuesкретати to move at a constantконстантном [[velocityБрзина|брзином]], unlessосим ако actedна uponњега byне aделује [[force|сила]].<ref name=first-law-shaums>{{Cite book| last = Browne| first =Michael E.| title =Schaum's outline of theory and problems of physics for engineering and science| publisher = McGraw-Hill Companies| date =July 1999| format =Series: Schaum's Outline Series| page =[https://archive.org/details/schaumsoutlineof00brow/page/58 58]| url =https://archive.org/details/schaumsoutlineof00brow| url-access = registration| isbn =978-0-07-008498-8}}</ref><ref name=first-law-dmmy>{{Cite book| last = Holzner| first = Steven | title =Physics for Dummies| publisher =Wiley, John & Sons, Incorporated| date =December 2005| page =[https://archive.org/details/physicsfordummie00holz/page/64 64]| url =https://archive.org/details/physicsfordummie00holz| url-access = registration| isbn =978-0-7645-5433-9| bibcode = 2005pfd..book.....H }}</ref>▼
 
;Други закон
;First law
:У инерцијалном референтном оквиру [[вектор]]ски збир сила {{math|'''F'''}} које делују на објект једнак је [[mass|маси]] {{math|''m''}} тог објекта, помноженој са [[acceleration|убрзањем]] {{math|'''a'''}} објекта: {{math|'''F''' {{=}} ''m'''''a'''}}. (Овде се претпоставља да је маса -{''m''}- константна - видети [[#Други закон: Закон силе|испод]].)
▲:In an [[inertial frame of reference]], an object either remains at rest or continues to move at a constant [[velocity]], unless acted upon by a [[force]].<ref name=first-law-shaums>{{Cite book| last = Browne| first =Michael E.| title =Schaum's outline of theory and problems of physics for engineering and science| publisher = McGraw-Hill Companies| date =July 1999| format =Series: Schaum's Outline Series| page =[https://archive.org/details/schaumsoutlineof00brow/page/58 58]| url =https://archive.org/details/schaumsoutlineof00brow| url-access = registration| isbn =978-0-07-008498-8}}</ref><ref name=first-law-dmmy>{{Cite book| last = Holzner| first = Steven | title =Physics for Dummies| publisher =Wiley, John & Sons, Incorporated| date =December 2005| page =[https://archive.org/details/physicsfordummie00holz/page/64 64]| url =https://archive.org/details/physicsfordummie00holz| url-access = registration| isbn =978-0-7645-5433-9| bibcode = 2005pfd..book.....H }}</ref>
;Second law
In an inertial frame of reference, the vector [[vector sum|sum]] of the [[forces]] {{math|'''F'''}} on an object is equal to the [[mass]] {{math|''m''}} of that object multiplied by the [[acceleration]] {{math|'''a'''}} of the object: {{math|'''F''' {{=}} ''m'''''a'''}}. (It is assumed here that the mass ''m'' is constant – see [[#Newton's second law|below]].)
;Third law
:When one body exerts a force on a second body, the second body simultaneously exerts a force equal in magnitude and opposite in direction on the first body.
 
;Трећи закон
The three laws of motion were first compiled by [[Isaac Newton]] in his ''[[Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica]]'' (''Mathematical Principles of Natural Philosophy''), first published in 1687.<ref name=Principia>See the ''Principia'' on line at [https://archive.org/details/newtonspmathema00newtrich Andrew Motte Translation]</ref> Newton used them to explain and investigate the motion of many physical objects and systems.<ref name=Motte>[http://members.tripod.com/~gravitee/axioms.htm Andrew Motte translation of Newton's ''Principia'' (1687) ''Axioms or Laws of Motion'']</ref> For example, in the third volume of the text, Newton showed that these laws of motion, combined with his [[Newton's law of universal gravitation|law of universal gravitation]], explained [[Kepler's laws of planetary motion]].
:Када једно тело делује силом на друго тело, друго тело истовремено делује силим једнаке величине и супротног смера на прво тело.
 
SomeНеки alsoописују describe aи '''fourthчетврти law'закон'' whichкоји statesнаводи thatда forcesсе addсиле upсабирају likeпопут vectorsвектора, that is,односно thatда forcesсе obeyсиле theпокоравају [[Superposition principle|principle ofпринципу superpositionсуперпозиције]].<ref>{{cite book|last1=Greiner|first1=Walter|title=Classical mechanics: point particles and relativity|url=https://archive.org/details/springer_10.1007-b97649|date=2003|publisher=Springer|location=New York|isbn=978-0-387-21851-9}}</ref><ref>{{cite book |last1=Zeidler|first1=E. |title=Nonlinear Functional Analysis and its Applications IV: Applications to Mathematical Physics|date=1988|publisher=Springer|location=New York|isbn=978-1-4612-4566-7}}</ref><ref>{{cite book|last1=Wachter|first1=Armin |last2=Hoeber|first2=Henning|title=Compendium of theoretical physics|date=2006|publisher=Springer|location=New York|isbn=978-0-387-25799-0}}</ref>
 
== Преглед ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Њутнови_закони”