Велика школа — разлика између измена

 

Школа је у закону била дефинисана као ''научно заведење за више и стручно изображење'', тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили [[ректор]] и [[Академијски савет]]. Ректора је постављао владар, а први ректор био је [[Константин Бранковић]] (1814–1865).<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/09/article-05.html Srpsko Nasledje{{Ботовски наслов}}]</ref>

Велика школа је по оснивању имала три одељења, односно факултета: [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]], [[Технички факултет Универзитета у Београду|Технички факултет]] и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

 

 

Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча [[Универзитет у Београду|Универзитета]], али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран [[1905]]. године, када је [[Петар I Карађорђевић|Краљ Петар Први]] [[27. фебруар|27. фебруара]] потписао указ о проглашењу претходно изгласаног Закона о Универзитету. Закон је зајемчио аутономију Универзитета, прокламујући да су „наставници слободни у излагању своје науке“.

 

== Ректори ==