Википедија

Велика школа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 4:
== Историјат ==
[[Датотека:Textbooks_used_in_The_Great_School_(Velika_škola).jpg|мини|261x261px|Уџбеници за студенте Велике школе из 1893. и 1894. године (данас у „[[Адлигат|Адлигату”]])]]
Основана је законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године као наследник [[Београдски Лицеј|Лицеја]], дотадашње највише школе у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] која је била смештена у [[Конак кнегиње Љубице|Конаку кнегиње Љубице]]. Приликом оснивања премештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена, капетан [[Миша Анастасијевић]], поклонио „своме отечеству“. Значајни задужбинари били су и [[Лука Ћеловић Требињац]], [[Ђока Влајковић]], краљица [[Наталија Обреновић]] и други.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/03/12/srpski/D05031103.shtml|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2020-07-30}}</ref>
 
[[Датотека:Građansko_pravo_Andra_Đorđević_(udžbenik_za_Veliku_školu).jpg|лево|мини|250x250пискел|Уџбеник ''Грађанско право'' [[Андра Ђорђевић|Андре Ђорђевића]]]]
[[Датотека:Međunarodno_pravo_Milenko_Radomar_Vesnić_(udžbenik_za_Veliku_školu).jpg|лево|мини|228x228пискел|Уџбеник ''Међународно право'', предавања [[Миленко Веснић|Мил. Р. Веснића]]]] ОснованаШкола је законому одзакону [[24.била септембар|24. септембра]] [[1863]]. годинедефинисана као наследник''научно [[Београдскизаведење Лицеј|Лицеја]],за дотадашњевише највишеи школестручно уизображење'', [[Кнежевинатј. Србија|Кнежевининаучни Србији]]завод којаза јевише билаи смештенастручно у [[Конак кнегиње Љубице|Конаку кнегиње Љубице]]образовање. ПриликомВрховна оснивањавласт премештенабио је уминистар здањепросвете, којеа јеВеликом једаншколом одсу најбогатијихнепосредно Србаруководили тога[[ректор]] времена, капетани [[МишаАкадемијски Анастасијевићсавет]], поклонио „своме отечеству“. ЗначајниРектора задужбинарије билипостављао сувладар, иа [[Лукапрви Ћеловићректор Требињац]],био [[Ђока Влајковић]], краљицаје [[НаталијаКонстантин ОбреновићБранковић]] и други(1814–1865).<ref>{{Cite web|url=[http://arhivawww.glassrpsko-javnostinasledje.co.rs/arhivasr-c/20051998/0309/12/srpski/D05031103.shtml|title=www.glasarticle-javnosti05.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2020-07-30html Srpsko Nasledje{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Школа је у закону била дефинисана као ''научно заведење за више и стручно изображење'', тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили [[ректор]] и [[Академијски савет]]. Ректора је постављао владар, а први ректор био је [[Константин Бранковић]] (1814–1865).<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/09/article-05.html Srpsko Nasledje{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Велика школа је по оснивању имала три одељења, односно факултета: [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]], [[Технички факултет Универзитета у Београду|Технички факултет]] и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.
Ред 18:
 
Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча [[Универзитет у Београду|Универзитета]], али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран [[1905]]. године, када је [[Петар I Карађорђевић|Краљ Петар Први]] [[27. фебруар|27. фебруара]] потписао указ о проглашењу претходно изгласаног Закона о Универзитету. Закон је зајемчио аутономију Универзитета, прокламујући да су „наставници слободни у излагању своје науке“.
 
== Ректори ==
Ректори Велике школе у периоду 1863–1905. били су:{{sfn|Јордановић|1988|pp=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Велика_школа”