Лет изнад кукавичјег гнезда (филм) — разлика између измена

нема резимеа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
| компанија=United Artists
| трајање=133 мин.
| буџет=3 милиона $
| зарада=163,3 милиона $
| имдб=0073486
}}
"'''Лет изнад кукавичјег гнезда'''" ([[Енглески језик|енг]]. ''One Flew Over the Cuckoo's Nest'') је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] филм из [[1975]]. у режији [[Милош Форман|Милоша Формана]].<ref>{{cite book |title=1001 филм који мораш да видишпре негошто умреш |date=2008 |location=Београд |pages=590}}</ref>
 
"'''''Лет изнад кукавичјег гнезда'''"'' ([[Енглески језик|енг]]. ''One Flew Over the Cuckoo's Nest'') је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] филм из [[1975]]. године, у режији [[Милош Форман|Милоша Формана]].,<ref>{{cite book |title=1001 филм који мораш да видишпре негошто умреш |date=2008 |location=Београд |pages=590}}</ref> базиран на истоименом роману који је написао [[Ken Kizi|Кен Кизи]]. У главној улози је [[Џек Николсон]] као Рендал Мекмарфи, нови пацијент у менталној институцији, док су у осталим улогама [[Луиза Флечер]], [[Вилијам Редфилд]], [[Вил Сампсон]], [[Сидни Ласик]], [[Бред Дуриф]], [[Дени Девито]] и [[Кристофер Лојд]], у свом дебитантском филму.
Филм је адаптација [[Лет изнад кукавичјег гнезда (роман)|истоименог]] романа [[Ken Kizi|Кена Кизија]]. Уз филмове "[[Догодило се једне ноћи]]" из [[1934]] и "[[Кад јагањци утихну]]" (1991), ово је једини филм који је добио [[Оскар]]е у свих пет главних категорија.
 
Снимање је почело у јануару 1975. и трајало је три месеца, а снимало се у [[Сејлем]]у и околним местима, међу којима је и обала [[Орегон]]а. Продуценти су одлучили да сниме филм у држаној болници у Орегону, стварној менталној болници, јер се ту уједно одигравала и радња романа.
 
Сматран једним од најбољих филмова икада снимљених, ''Лет изнад кукавичјег гнезда'' је смештен на 33. место листе [[Амерички филмски институт|Америчког филмског института]], „100 година... 100 филмова”. Уз филмове ''[[Догодило се једне ноћи]]'' (1934) и ''[[Кад јагањци утихну]]'' (1991), ово је једини филм који је добио [[Оскар]]е у свих пет главних категорија ([[Оскар за најбољи филм|најбољи филм]], [[Оскар за најбољег глумца у главној улози|најбољи главни глумац]], [[Оскар за најбољу глумицу у главној улози|најбоља главна глумица]], [[Оскар за најбољег режисера|најбољи режисер]] и [[Оскар за најбољи адаптирани сценарио|најбољи сценарио]]). Такође је освојио многобројне награде [[Златни глобус]] и [[БАФТА]]. [[Конгресна библиотека]] је 1993. године изабрала филм за очување у Националном регистру филмова, као „културно, историјски и естетски значајан”.
 
== Радња ==
{{Упозорење-филм}}
1963. године у [[Орегон]]у, [[Рецидивизам|рецидивистички]] злочинац Рендал Патрик Мекмарфи, пресељен је у менталну установу након што је на затворској фарми издржао кратку казну због неколико оптужби за напад и силовање 15-годишњакиње. Иако заправо није ментално болестан, Мекмарфи се нада да ће избећи тежак рад и да ће издржати остатак казне у опуштеном окружењу. По доласку у болницу, проналази одељење које води медицинска сестра Милдред Речид, хладна, [[Пасивно-агресивно понашање|пасивно-агресивна]] жена тиранин, која користи њена правила и ауторитет да застраши своје пацијенте и доведе их у рестриктивно, радосно постојање.
У роману, поглавица Бромден, амерички Индијанац, за кога сви верују да је глувонем, прича причу о психијатријској установи коју води свемоћна главна сестра Речед. У овај застрашујући сиви свет стиже Рандл Патрик Мекмарфи ([[Џек Николсон]]), ситни преварант слободног духа.
 
Остали пацијенти укључују: анксиозног, [[Муцање|муцајућег]] Билија Бибита; Чарлија Чезвика, склоног дечјим нападима беса; заблудног и невиног Мартинија; добро образованог, параноичног Дејла Хардинга; ратоборног и погрдног Макса Табера; [[Епилепсија|епилептичног]] Џима Сифелта и Бруса Фредриксона, од којих први даје своје лекове другом; тихог, али насилнички расположеног „Поглавицу” Бромдена, веома високог и глувонемог [[Američki starosedeoci|Индијанца]], као и неколицину других са тежим менталним стањима. Речидова убрзо види Мекмарфијеву живахну, бунтовну присутност као претњу њеном ауторитету, па она одузима пацијентима цигарете и укида им привилегије за играње карата. Током боравка у одељењу, Мекмарфи улази у битку воље са Речидовом. Он краде болнички аутобус, бежи са неколико пацијената које води на риболов, где подстиче пријатеље да открију сопствене способности и пронађу самопоуздање.
Његова необуздана природа убрзо уништава свакодневну рутину болнице у којој су болесници на једној, а бездушна и хладна главна сестра на другој страни.
 
Након што је сазнао да се судске временске казне не односе на болницу и да би тамо могао да остане на неодређено време, Мекмарфи планира бекство, охрабрујући Поглавицу да баци конзолу за [[Хидротерапија|хидротерапију]] кроз прозор. Такође је откривено да су Мекмарфи, Поглавица и Табер једини нехронични пацијенти осуђени на боравак у установи, јер су остали самоиницијативни и могу добровољно да се одјаве у било које време, али се превише плаше. Мекмарфи, Поглавица и Чезвик упадају у свађу са надређенима, након што се Чезвик узнемири због заплењених цигарета. Речидова их шаље у „шок собу”, где Мекмарфи открива да Поглавица у ствари може да говори и чује, као и да је осмислио своју глувонемост да не би ступио у везу ни са ким. Након што се подвргнуо [[Електроконвулзивна терапија|електроконвулзивној терапији]], Мекмарфи се враћа у одељење, претварајући се да има оштећење мозга, мада открива да га је лечење учинило још одлучнијим. Мекмарфи и Поглавица планирају да побегну, али одлучују да прво приреде тајну [[Божић]]ну забаву за своје пријатеље, након што Речидова оде преко ноћи.
Убрзо по објављивању, романа је постао једно од најпопуларнијих модерних књижевних остварења на свету, а по њему је овај играни филм и снимљен. У режији Милоша Формана, са Џеком Николсоном у главној улози, 1975. године је добио Оскаре у свих пет главних категорија.
 
Мекмарфи ушуња две жене, Кенди и Роуз, у одељење, доносећи флаше алкохола и подмићује ноћног стражара. Након вечерње журке, Мекмарфи и Поглавица се припремају за бег, позивајући Билија да пође са њима. Пошто није спреман да напусти болницу, он то одбија. Били тражи „састанак” са Кенди, а Мекмарфи договара са њом да има секс са њим. Речидова стиже ујутро и налази одељење у нереду, а већину пацијената пијане. Открива Билија и Кенди заједно и намерава да осрамоти Билија пред свима. Били успева да преброди свој муцање и супротставља се Речидовој. Када му запрети да ће ово испричати његовој мајци, Билија савладава притисак и враћа се свом муцању. Речидова га премешта у лекарску ординацију, док сачека да доктор дође. Тренутак касније, када Мекмарфи покушава да побегне, Били извршава самоубиство, прелазећи преко свог врата разбијеним стаклом. Мекмарфи у налету беса хвата Речидову за врат и обара је на под, гушећи је обема рукама, док га члан обезбеђења не обори.
== Анализе ==
Роман „Лет изнад кукавичјег гнезда“ је први пут приказан [[1962]]. године, када је Кену Кизију било 27 година. Убрзо је прича о бунтовном Мекмарфију, који постаје штићеник менталне болнице и буни се против репресивног и безосећајног особља, постала филм.
 
Нешто касније, Речидова се враћа са оковратником и слабим гласом, изгубивши своје најважније оружје у застрашивању пацијената, а Хардинг сада води поново дозвољену игру карама. Прошириле су се гласине да је Мекмарфи побегао како не би био одведен на „горњи спрат”. Касније те ноћи, Поглавица види како се Мекмарфи враћа у свој кревет. Мекмарфи крајње не личи на себе и физички је млитав, а Поглавица открива ожиљке [[Лоботомија|лоботомије]] на његовом челу. У чину милосрђа, Поглавица гуши Мекмарфија јастуком до смрти. Тада је коначно у стању да подигне хидротерапијску конзолу са пода, баци је кроз прозор и побегне у ноћ, што развесељава Табера.
Лудница, која представља метафору модерног друштва, и прича која поставља незгодна и провокативна питања о нормалности и ненормалности, стиче култни статус међу свима онима који су осећали отпор и бунт, жеђ за променом и ослобађањем од „стега лажног морала“.<ref>{{cite web |title=Лет изнад кукавичјег гнезда |url=https://mojtv.net/film/14870/let-iznad-kukavicjeg-gnezda.aspx |website=Мој Тв |accessdate=24. 1. 2020}}</ref>
 
У филму се анализира да ли су лудаци ментално поремећене особе или индивидуе које болешћу реагују на ненормално и болесно друштво. Филм такође испитује да ли су прави лудаци у лудницама или ван њих, као и да ли је општеприхваћена „нормалност“ у ствари најопаснија болест. Ове теме су и данас актуелне, можда и више него у време када је филм снимљен.
 
== Улоге ==
{{Списак глумаца}}
|-
| [[Џек Николсон]] || РандлРендал Патрик Мекмарфи
|-
| [[Луиза Флечер]] || Сестра Милдред Речид
| Вилијам Дјуел || Џим Сифелт
|-
| [[Бред ДорифДуриф]] || Били БебитБибит
|-
| [[Кристофер Лојд]] || Макс Табер
|-
| [[Вил Сампсон]] || Поглавица Бромден
|-
| [[Винсент Скијавели]] || Брус Фредериксон
|-
| Нејтан Џорџ || Стражар Вашингтон
| Питер Броко || Пуковник Матерсон
|-
| [[Сидни Ласик]] || Чарли ЧезикЧезвик
|}
 
== Анализе ==
Роман „Лет изнад кукавичјег гнезда“ је први пут приказанобјављен [[1962]]. године, када је Кену Кизију било 27 година. Убрзо је прича о бунтовном Мекмарфију, који постаје штићеник менталне болнице и буни се против репресивног и безосећајног особља, постала филм.
 
Лудница, која представља метафору модерног друштва, и прича која поставља незгодна и провокативна питања о нормалности и ненормалности, стиче култни статус међу свима онима који су осећали отпор и бунт, жеђ за променом и ослобађањем од „стега лажног морала“.<ref>{{cite web |title=Лет изнад кукавичјег гнезда |url=https://mojtv.net/film/14870/let-iznad-kukavicjeg-gnezda.aspx |website=Мој Тв |accessdate=24. 1. 2020}}</ref>
 
У филму се анализира да ли су лудаци ментално поремећене особе или индивидуе које болешћу реагују на ненормално и болесно друштво. Филм такође испитује да ли су прави лудаци у лудницама или ван њих, као и да ли је општеприхваћена „нормалност“ у ствари најопаснија болест. Ове теме су и данас актуелне, можда и више него у време када је филм снимљен.
 
== Занимљивости ==
* Локација снимања филма је Орегон, односно једна од болница која се налазила у малом градићу Салему.
== Референце ==
{{рефлист}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|One Flew Over the Cuckoo's Nest (film)}}
[[Категорија:Филмови 1975.]]
[[Категорија:Амерички филмови 1975.]]
[[Категорија:Филмови на енглеском језику]]
[[Категорија:Филмске драме]]
[[Категорија:Филмске комедије]]