Пипери — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Заштићена страница Пипери: Учестали вандализми ([уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (неодређено) [премештање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (неодређено)) |
м Додати извори, мало преуређење неких делова текста |
||
Ред 26:
Постоје различити видови на то зашто су се формирала српска племена као таква, односно да ли је то преузето из самих [[Јужни Словени|Словена]] који су дошли у те просторе, или је племенска организација из 16. века више последица преузимања формације од несловенског становништва.
Из раније српске историографије, етнолози попут [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]] су сматрали да је на формирање такве племенске организације највише утицало становништво словенског порекла који су као племена дошли на Балкан. Племена су била формирана, како због тога, тако и због природних одлика терена због којег је било повољније сточарство и формирање мањих организација. Та организација се током времена изгубила захваљујући формираним средњевековним српским државама, да би се касније приликом пада тих држава та организација поново вратила, али у измењеној форми у виду данашњих племена.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологијаИсторија" /> Слично виђење има и познати српски научник и утемељивач српске географије [[Јован Цвијић]].<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС">{{cite book|last=Цвијић |first=Јован |title=Психичке особине Јужних Словена |year=2009|publisher=Антологија српске књижевности |pages=44-54}}</ref> Ипак, он указује на то да племена која су споменута у млетачким документима са почетак 15. века, међу којима и Пипери, нису иста као племена након турских освајања, већ да је ипак дошло до одређених промена захваљујући српским досељеницима из различитих крајева, као и другачијих услова.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС" /> Та
Са друге стране, историчари попут Бранислава Ђурђева сматрају да је племенска организација из 16. века па надаље, више последица утицаја старих [[Власи (Романи)|Влаха]] и [[Катун|катуна]] по којима су били познати. Словенима, који су због терена били принуђени да се баве сточарством, је лакше било да приме већ постојећи вид организације који су имали стари Власи
=== Племенска организација код Пипера ===
За почетак формирања племена Пипера од великог значаја су пописи из 15. века, а међу њима и споменути турски дефтери из 1485. и 1497. године. Праћењем тих пописа, види се да одлике [[Жупа (административна област)|жупске организације]] почињу да се губе крајем 15. века и да благо теже ка [[Катун (дружина)|катунској]], за време османских освајања. Ово се дешавало и поред тога што се организација нахије Пипера под Османлијама у почетку окретала ка сеоској. Може се рећи да се катунска организација у том периоду, донекле, утопила у сеоску. Пре 1455. године, и стари Пипери Лужани и стари Пипери влашког порекла имају веома мале разлике, како у територијалној организацији, тако и у социолошким категорији, јер су обе групе потпале под лушком организацијом. По пописима из тог периода, види се да су Лужани били доминантни у селима Копиљ, Црнци и Сеоца. Лушка жупа која је била доминантна до 1455. године, већ 1460. године прима одлике катуна, а ипак 1485. године постоје још увек јасно истакнута села и недовољно развијена родовска организација. Ово је од посебног значаја, јер је, по социолошкој категорији, односно доминантном занату сточарству, ова област сматра
Како се из дефтера из 1485. године организација огледа у слабљењу жупе, 1497. године у добијању катуна, тако се 1570. године бележи формирана племенска управа какву знамо. У дефтеру за Скадарски санџак из 1570. године се види да су Пипери попримили родовски облик организације. У њему стоји да је раја масовно одбила да се попише, а да су кнезови пристали да плаћају одсјечком. Споменута су села Гојсалићи, Ђурковица, Мрке, Црнци, Петровићи, Николићи, Павличићи, Гостићи и друга.<ref name="Ђурђев"/>
== Историја ==
Ред 48:
Власи су се током времена у територијама српских држава постепено утапали у српску културу и асимиловали се са већинским становништвом словенског порекла. Након тога, Власи нестају као страни етнички идентитет. Ова појава је била присутна и код других балканских народа, попут Бугара. Када је дошло до нестанка влашког идентитета као страног етничког елемента, зависи од области и територије, као и других фактора, али о томе постоје различита мишљења.
Док је углавном заступљено мишљење у српској историографији, као код [[Јован Ердељановић|Јована Ердељановића]]<ref name="ЕрдељановићКБП"/>, [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], [[Бранислав Ђурђев|Бранислава Ђурђева]] и других, да је до тога дошло веома рано у време управе Немањића или чак и пре, постоје и мишљења попут [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]] да се то десило тек у време или након османских освајања простора Балкана.<ref name="ЋирковићСМЕН">{{cite book|last=Ћирковић |first=Сима |title=Срби међу европским народима |year=2004|publisher=Equilibrium}}</ref> По првом виђењу доста заступљеном у српској и делу западне историографије, термин Влах се постепено у многим областима пренео са етничког, на социолошку категорију у виду сточара још у време владавине Немањића. То се десило због потпуног утапања старих Влаха у српску културу, односно прихватањем језика и имена, као и обичаја, а и српске православне вере, по чему су изгубили главне карактеристике страног етничког елемента по чему би се разликовали од околине.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/><ref name="ЋирковићСМЕН"/><ref name="СтефанСтаретуСрбиВласи">{{cite journal|last=Stareţu |first=Ştefan |title=MEDIEVAL NAME AND ETHNICITY: SERBS AND VLACHS |journal=BALCANICA POSNANIENSIA |year=2015|volume=XXII/1 |issue=IUS VALACHICUM I |url=https://pressto.amu.edu.pl/index.php/bp/article/viewFile/3901/4046 |accessdate=12. 08. 2018}}</ref> По Ћирковићевом виђењу, а и у једном делу западне историографије, [[Власи (Романи)|Влах]] је остао као етничка одредница и поред утапања у српску културу за време Немањића, још увек је био страни етнички елемент због другог сталешког положаја (сточари). Тиме је био издвојен од Срба који су углавном били ратари. Овиме Власи, иако остају издвојени, ипак због исте културе нису више етничка група у правом смислу. Тако је било све док османска освајања нису задесила просторе и урушила тадашњи феудални систем и увела свој који се више фокусирао на веру, чиме је дошло до стапања православних Влаха у Србе. То је довело до већих промена укључујући и формирања племенске организације из 15. и 16. века чиме су се Власи брзо изгубили као страни етнички елемент и измешали са словенским становништвом, прихватајући српски. Ово је текло различитим током у зависности од простора на коме се дешавало и утицаја разноврсних елемената попут цркве која је тада била носилац културе, сергегације словенског и несловенског становништва и слично. То није било ограничено само на Србе, већ и друге словенске балканске народе.<ref name="ЋирковићСМЕН"/> Ипак,ово постаје донекле проблематично када се из ове перспективе посматрају мали простори попут [[Брда (област)|Брда]] и [[Зета|Зете]] на територији данашње Црне Горе. Ту је такво издвајање било
Словенско становништво ових крајева чинили су Лужани. Они су представљали бројно старије српско становништво које се касније постепеним слабљењем српске управе и нестанком жупске формације утопило у околно становништво и формирало племена попут Пипера и Бјелопавлића.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="Ђурђев"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/>
Ред 75:
[[Спаљивање моштију светог Саве|Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару 1595. године]], испровоцирало је православне Србе широм Османског царства. Појачана је активност ускока из [[Аустријско царство|Аустрије]], а у периоду 1596. и 1597. године, на подручју данашње Црне Горе и Херцеговине избија [[Грданов устанак|устанак Срба под вођством војводе Грдана]] из данашњег Никшића. Побуна је избила у Бјелопавлићима и проширила се на [[Стара Херцеговина|стару Херцеговину]], где су јој се придружила многа племена попут [[Дробњаци|Дробњака]], [[Пива (племе)|Пивљана]] и других.<ref name="Преокрет">{{cite book|last=Ћоровић |first=Владимир |title=Преокрет у држању Срба, Историја српског народа |year=2011|url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_5.html |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Због овога и због погрешно пренесене вести да је османски султан Мехмед III погинуо у битки код Егера 1596. године, према Млечанину [[Лазар Соранцо|Лазару Соранцу]] (Lazzaro Soranzo), у побуну улазе и Пипери, Кучи, те и католички [[Клименти]].<ref>{{cite book|last=Jačov|first=Marko|title=I Balcani tra impero ottomano e potenze europee (sec. XVI e XVII): il ruolo della diplomazia pontificia|url=https://books.google.com/books?id=oCRpAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Periferia|quote="sotto il commando di Gardan Vaivoda"}}</ref> Два српска калуђера упућена у [[Ватикан|Рим]] 1597. год. излагала су на папској курији српску прошлост, те су предлагали папи да пошаље војску са којом би кренули у ослобађање Срба на простору данашње Црне Горе, као и да постави Србима једног човека, хришћанина, који би управљао њима. Како устанак није био добро организован, те је више представљао низ местемичних побуна и сукоба, као и због недостатка помоћи из хришћанских земаља, Османлије су га веома лако угушиле.<ref name="ИсторијскиЗаписи">{{cite book|title=Историјски записи |year=1959|url=https://books.google.rs/books?id=ZocSAAAAIAAJ&redir_esc=y |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Ипак, после овога побуне Срба не престају. Године 1609., против Османлија избијају побуне у северној Албанији, чиме се придружују и суседна српска племена Пипери, Кучи и Бјелопавлићи, али и он, и поред одређених неуспеха Османлија, бива брзо угушен.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно">{{cite book |last1=Станојевић |first1=Др Глигор |title=Црна Гора од пада Црнојевића до владике Данила Петровића, Монографија Црна Гора |date=1976 |location=Београд |pages=176-193}}</ref> Због поновних побуна Пипера, Бјелопавлића и других Брђана, Османлије сакупљају велику војску од 40,000 људи и нападају споменута племена, приликом чега су она тешко страдала.<ref name="Преокрет"/><ref name="ГлигорМоно"/> Ипак, ни овај напад није успео да у потпуности умири Пипере и друге [[Брђани (Срби)|Брђане]], те су они спорадично дизали побуне све до периода пред [[Кандијски рат]] половином 17. века.<ref name="ГлигорМоно"/>
Говорећи о Србима, као народу који живи од Арбаније до Дунава, споменути Лазар Соранцо 1599. године наводи за племена у Зети да су српска, а међу њима набраја Пипере, [[Кучи|Куче]], [[Бјелопавлићи|Бјелопавлиће]] и племена на подручју [[Плав|Плава]], али и католичке [[Клименти|Клименте]].<ref>{{Cite book|title=О српском имену по западнијем крајевима нашега народа (друго издање)|last=Ђерић|first=Василије|publisher=Штампарија Доситеја Обрадовића|year=1914.|isbn=|location=|pages=2}}</ref><ref>{{Cite book|title=L' Ottomano|last=Soranzo|first=L.|publisher=|year=1599|isbn=|location=|pages=}}</ref> Више детаља о самим племенима даје [[Котор|Которанин]] [[Маријан Болица]] (''Mariano Bolizza''), који 1614. године у свом документу ''Извештај и опис Скадарског санџака'' наводи Пипере као српско православно племе, чији вођа је Радослав Божидаров.<ref name="Ђурђев" /><ref name="mb1614" />
У току периода под османском окупацијом, осим сукоба са Османлијама, умели су да се дешавају и мањи окршаји између и унутар самих српских племена.<ref name="ЦвијићПсихичкеОсобинеЈС"/>
Године 1658, под утицајем [[Млетачка република|Млетачке републике]], Пипери, [[Кучи]], [[Васојевићи]], [[Братоножићи]], [[Клименти]], [[Хоти]] и Груда формирају такозвани
Током 18. и 19. века, Пипери као једно од најратоборнијих брдских племена, воде многобројне битке против Османлија. У историји је познато више битака у којима су учествовали Пипери против турских везира међу којима су битке:
Линија 118 ⟶ 120:
Постоје различита народна предања о настанку Пипера. По једној верзији, оснивач племена је особа по имену војвода Пипо, брат Васојев, оснивача [[Васојевићи|Васојевића]].<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/><ref name="ПореклоРодовиЦГ">{{cite web|last=Вукићевић|first=Иван|title=Родови у Црној Гори према народним предањима|url=https://dnk.poreklo.rs/rodovi-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/|website=Српски ДНК Пројекат, Порекло|accessdate=22. 01. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180122181610/https://dnk.poreklo.rs/rodovi-u-crnoj-gori-prema-narodnim-predanjima/|archive-date=22. 01. 2018|url-status=dead}}</ref> Код појединих племена, предање говори да је тај заједнички њихов предак дошао из [[Херцеговина|Херцеговине]].<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Постоје многобројне верзије овог предања, у коме се често укључују и друга племена попут [[Озринићи|Озринића]] који су од Озра, брата Пиповог, а дешава се да су у та предања укључена и поједина албанска племена попут [[Хоти|Хота]] и [[Краснићи|Краснића]]. И она такође имају предања о заједничком пореклу, али укључују потпуно друга племена и имена, а упућују и на потпуно друго порекло тог претка.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Ипак, ова народна предања су веома непоуздана, а могуће је да се ради о измешаним предањима старијег становништва тих крајева.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/> Између осталог, поједина генетска истраживања су утврдила да већина ових предања суштниски нису могућа, самим тиме и нетачна, те да се радило о накнадном орођавању породица из тих крајева, током периода саплемењавања.<ref name="ПореклоРодовиЦГ"/>
Споменути старији слој чине стари [[Срби]] [[Лужани (село)|Лужани]] и друге групе, као и групе [[Власи (Балкан)|старовлашког]] порекла које су асимиловане и у 15. веку потпуно стопљене са Србима.<ref name="ЕрдељановићКБПЛужани"/> Међу њима су стари Пипери, Рогамљани, споменути Лужани, Мрке, Новичани, Мугоше и други. Током 15. века су на том подручју они јасно формирани у [[Катун (дружина)|катуне]], али у виду дружина, из којих ће се касније формирати племена.<ref name=":0">{{Cite book|title=Историја српског народа II|last=Богдановић|first=Димитрије|last2=Михаљчић|first2=Раде|last3=Ћирковић|first3=Сима|last4=Калић|first4=Јованка|last5=Ковачевић-Којић|first5=Десанка|last6=Благојевић|first6=Милош|last7=Бабић-Ђорђевић|first7=Гордана|last8=Спремић|first8=Момчило|last9=Ђурић|first9=Војислав Ј. и други|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|isbn=|location=Београд|pages=278-289, 414-431}}</ref> Представници тих и других катуна [[Горња Зета|Горње Зете,]] катуна су чинили ткз. „Зетски збор“ и по млетачком документу, Sen. Misti LX, 160, од 12.07.1439, представљали су ''proceres et capita Montanearum Gente''.<ref name=":0" /><ref>{{Cite book|title=Историја црне Горе, Група аутора|last=|first=|publisher=|year=1970|isbn=|volume=2|location=Титоград|pages=|chapter=Свијет ратничких дружина и сточарских катуна}}</ref> Ови катуни су често улазили у властелу за време управе Црнојевића, попут споменутог Михајла Пипера и других. Старији слој Пипера је утопило новопридошло становништво у Пиперима, које је
Новији слој чини досељеничко становништво су били носиоци [[Срби|српског идентитета]], што се види по личним именима, језику и вери из пописа, а и чињеници да су дошли у периоду када је већ почела да се добија родовска организација и формира племенска.<ref name="Ђурђев" /><ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Због чињенице да готово цео нов слој чини становништво које је дошло из [[Лутово|Лутова]] у [[Братоножићи|Братоножићима]], често се називају и Лутовцима. Такође, вероватно је да се ради о досељеницима даље словенског или мешовито словенског и несловенског порекла. Свим досељеним братствима, изузев два, Баћи и Вушутовићи, може се тачно или бар доста приближно одредити време досељења према народном предању.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/> Што се тиче Баћа, славили су [[Илиндан]], па су после преузели Аранђеловдан. Живе у истоименом селу, и често су се спорили са Ђурковићима око земљишта. За Вушутовиће, зна се само да су досељеници, да славе [[Аранђеловдан]] и имају само једну кућу у Рогамима.<ref name="ЕрдељановићКБПДосељенициНовоФормирањеПлемена"/>
Линија 128 ⟶ 130:
=== Уопштено о родовима ===
Уопштено, родослове пиперских братстава можемо пратити из усмених извора у дубоку прошлост скоро са поузадном тачношћу до 15 пасова (генерација) што је утврдило више реномираних етнографа и историчара нпр.: [[Јован Ердељановић]], [http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/od-pada-crnojevica-do-petrovica/risto-kovijanic-pomeni-crnogorskih-plemena-u-kotorskim-spomenicima-i-xiv-xvi-vijek/ Ристо Ковијанић] и [https://web.archive.org/web/20131029193735/http://www.bh-leksikon.ba/index.php?sid=648 Бранислав Ђурђев]. А братства која су забиљежена, у усменој и писаној историји, набрајана без обзира на хијерархијску припадност (да ли су подгрупа других братстава), су: Алагићи, Бановићи, Банашевићи, Бешовићи, Бецићи, Бешевићи, Божановићи, Бојовићи, Брацановићи, Брковићи, Ближњани, Ђуровићи, Жујовићи, Црнчани, Стијењани, Оташевићи, Стаматовић, Стојановићи, Пренеташевићи, Марковићи Маринковићи, Маудићи, Михаиловићи (из Сеоца-Стијена Пиперска) братстава, Вуковићи, Вукотићи, Николићи, Вучелићи, Ћоровићи, Давидовићи,Лијешевићи,Лутовци, Лазаревићи, Јововићи, Шћепановићи, Кркељићи, Раичевићи, Пајовићи, Матићи,Милутиновићи, Миличковићи, Милићевићи,Новићевићи, Драгутиновићи, Јовановићи, Зарићи, Живковићи, Илићи, Вучковићи, Ојданићи, Пулевићи, Перковићи, Павићевићи, Племићи, Перошевићи, Радојевићи, Јанићи, Дакићи, Јеленићи, Савићи, Пилетићи, Новаковићи, Драгићевићи, Матовићи, Поповићи, Вукашиновићи, Љумовићи, Вучинићи, Глигоровићи, Перићи, Дакићи, Петровићи, Ћосићи, Божовићи, Пантићи, Стевановићи, Ристовићи, Ћетковићи, Радоњићи, Дмитровићи, Ненадићи, Савовићи, Радевићи, Драгишићи, Рогамовићи, Свибњани, Шћепановићи, Шћекићи. Пиперским братствима припада и стара српска породица Тешановић, која се помиње у
== Култура у Пиперима ==
Линија 138 ⟶ 140:
[[Датотека:Saint Stephen of Piperi.jpg|300px|мини|[[стефан Пиперски|Свети Стефан Пиперски]] — ктиторска фреска]]
И код Пипера, као и околних племена, постоји стари обичај да
Често је код Пипера долазило до надметања између најјачих братстава, па се дешавало да племе понекад има и по две војводе.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/>
Линија 151 ⟶ 153:
Иако су услови били веома тешки, Пипери су се одликовали великом приврженошћу вери, а о људима који су прихватили [[Ислам]] као веру, у Пиперима готово да нема и готово да се нигде не спомињу, ни у историјским списима ни у предању, сем једног малог броја који је у Спуж дошао из Пипера, као и малом броју породица из других крајева.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> О значају цркве за Пипере сведочи и то да док су били под управом Скендериског митрополита, њихове везе са Црногорцима су биле слабе и често су долазили у сукобе. Чим су потпали под [[Црногорска митрополија|Црногорску митрополију]] око 1675. године за време владике Руфима II, везе су постале тешње што је кулминирало и политичким уједињењем једних са другима.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/>
Поводом питања религије Пипера, историчар [[Владимир Ћоровић]] је на основу дела
Ипак, да су Пипери и пре 1610. били православци, односно да нису били изворно католици, потвруђује и оно [[Сима Милутиновић Сарајлија|Сима Милутиновић]] у споменутом делу заправо изнео, јер је споменуо предање које укључује суседне Братоножиће, а не и Пипере, као и то да су преведени прво на [[католицизам]], а онда враћени назад у православље интервенцијом Руфима. Пипере као православце бележе и историјски извори из тог периода. Међу њима је и претходно споменути договором из 1455. године са Црнојевићем и Млечанима. Одатле се јасно види да су Пипери православци и изричито тражили да им се не доводи католичко свештенство.<ref name="ЕрдељановићКБП"/><ref name="ДимМил"/><ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Исто се види и из турских пописа из краја 15. и почетка 16. века.<ref name="Ђурђев"/> Додатно, у њима се види да становништво махом има словенска и хришћанска имена, где међу њима изостају она која се могу везати за католике. Такође, једини извор из тог периода који их бележи са другим брдским племенима и наводи да међу свима њима заједно има и католика је дело барског надбискупа и примаса српског [[Марин Бици|Марина Биција]] (Marino Bizzi), написано управо 1610. године након његовог обиласка простора Црне Горе, Албаније и Србије. Дело је написано са циљем прикупљања података, али и су описани и покушаји покатоличавања православних. Бици наводи у свом извештају из 1610. године Клименте које су чинили 10 села, односно племена, а поред албанских племена за која наводи да су католичка, наводи и брдска, односно Пипере, Бјелопавлиће, Братоножиће, те и Куче (који су касније описани код Болице као католици). Ипак, познато је да тих 10 села, или племена, нису чинила Клименте, већ да су то била засебно одвојена племена. За претходно споменута брдска племена, навео је да говоре далматинским језиком (како је називао језик Словена) за разлику од Албанаца који су говорили албанским, а за Куче (у неким каснијим верзијама погрешно записани као Цуце) да су мешовито православни и католици, док је религијску припадност за претходна далматинска племена изоставио.<ref name="Бици">{{cite book|last=Бици |first=Марино |title=Искушења на путу по црногорском приморју, Албанији и Србији 1610. године |date=1985. |publisher=Општински архив Будва у сарадњи са Лексикографским заводом Црне Горе |location=Будва |pages=99 |edition=Превод са италијанског}}</ref><ref name="Арсеније">{{cite book|title=Арсеније III Црнојевић у историји и књижевности, том 1. |year=1949|publisher=Научна књига |pages=19 |url=https://books.google.rs/books?id=4HwTAAAAIAAJ&q=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&dq=%D0%9F%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8+%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwj4g7Wv2OzcAhUCCZoKHWbEDHoQ6AEITzAH |accessdate=14. 08. 2018}}</ref> Недуго касније,
== Познати Пипери ==
| |||