Анђа Ранковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Револуционарни рад 1935—1941.: правопис |
|||
Ред 51:
=== Револуционарни рад 1935—1941. ===
Марта [[1935]]. године, [[Александар Ранковић]] се вратио са шестогодишње робије, коју је издржао у [[Затвор у Сремској Митровици|затворима у Сремској Митровици]] и [[Лепоглава|Лепоглави]] и тада се упознао са Анђом.{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=162}} Недуго потом, венчали су се у [[Вршац|Вршцу]], где су кратко живели и потом прешли у Београд, где су обоје полуилегално живели на [[Пашино брдо|Пашином брду]] (након Другог светског рата названо Лекино брдо по Александру Леки Ранковићу)<ref>{{cite web|title=Beograd, grad na 31 brdu|url=https://www.011info.com/upoznaj-beograd/beograd-grad-na-31-brdu|website=www.011info.com|date=n.d.}}</ref>. Тада настаје период професионалног револуционарног
Заједно са [[Вукица Митровић|Вукицом Митровић]], [[Лепа Стаменковић|Лепом Стаменковић]] и [[Милош Матијевић|Милошем Матијевићем Мршом]], током 1936. и 1937. године предводила је револуционарну и синдикалну борбу текстилних радника Београда. Била је у руководству синдикалног актива текстилаца, члан Женске секције Међуструковног одбора у Управи синдиката Београда и др. Организовала је читав низ активности — излете радничке омладине, културно-уметничка дружења, окупљања група жена у текстилним фабрикама и политички рад са њима и др. У току 1937. и [[1938]]. године била је члан Комисије за рад међу женама при Покрајинском комитету КПЈ за Србију, којим је руководио њен супруг. На овом послу сарађивала је са [[Спасенија Цана Бабовић|Цаном Бабовић]], Лепом Стаменковић, [[Браћа Барух|Рашелом Барух]], [[Митра Митровић|Митром Митровић]], [[Лепа Перовић|Лепом Перовић]], [[Милада Рајтер|Миладом Рајтер]] и др.{{sfn|Ликови револуције|1962|p=200}}{{sfn|Жене Србије|1975|p=22}}
| |||