Драгиша Васић — разлика између измена

По формирању првих партизанских одреда у [[Таково (Горњи Милановац)|Таковском]] срезу, Драгиша Васић, бојећи се да ће пасти у њихове руке и да ће настрадати због својих предратних полемика одлучује да се приклони организацији пуковника [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]].{{чињеница| date = 08. 2016.}} Из свог села пише неколико писама на [[Равна гора (висораван)|Равну гору]]. По наређењу пуковника Михаиловића, мајор [[Миодраг Палошевић]] и поручник [[Звонимир Вучковић]] су дошли воловским колима по њега преобучени у сељаке половином августа 1941. Већ [[17. август]]а Драгиша Васић је стигао у штаб Драже Михаиловића у место звано Бабина Глава на Равној гори. Драгиша Васић се својим залагањима и предлозима врло брзо наметнуо пуковнику Михаиловићу. Пуковник Михаиловић је добро знао предратне заслуге{{specify}}<!--kakve --> Драгише Васића па га је убрзо уврстио у свој штаб као политичког делегата и уврсти у свој Централни национални комитет. Михаиловић и други четнички команданти, једнако као и цивил Васић, били крајње сумњичави, па чак и антагонистички расположени према професионалним политичарима. Васић је у прве две године био један од тројице најважнијих чланова ЦНК, уз бањалучког адвоката [[Стеван Мољевић|Стевана Мољевића]] и бившег Васићевог колеге адвоката и такође припадника Републиканске странке [[Младен Жујовић (потпуковник)|Младена Жујовића]]. Њих тројица су чинили Извршни комитет ЦНК већи део рата, а Васић је био посебно одређен као старешина трочлане групе, у којој су још били потпуковник [[Драгослав Павловић]] и мајор [[Јездимир Дангић]], која би наследила Михаиловића на месту вође четничког покрета ако би му се нешто догодило.{{sfn|Tomasevich|1975|p=126}} У неком тренутку 1941. Михаиловић је поставио Васића за председника ЦНК, али Васић није био прикладна особа за то због своје личности и недостатка политичког искуства.{{sfn|Tomasevich|1975|p=192}} Практично су сви чланови ЦНК и сва три члана Извршног одбора били људи више [[Велика Србија|великосрпских]] него општејугословенских политичких погледа, а имали су мало или никакво политичко искуство.{{sfn|Tomasevich|1975|p=185}} Централни национални комитет је саветовао Михаиловића у питањима унутрашње и спољашње политике и одржавао је везе са цивилним присталицама четника у Србији и другим областима и бавио сепропагандомсе пропагандом, што су били задаци за које Михаиловићеви команданти нису били прикладне особе. Васић је постао практично Михаиловићева десна рука.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=54}}{{sfn|Petranović|1992|pp=}}