Википедија

Нова левица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Anti_Vietnam_war_demonstration._Vancouver,_BC._1968.JPG|десно|мини|170п|Демонстрације против рата [[1968]]. године у [[Ванкувер]]у]]
 
'''Нова левица''' ([[енглески језик]]: '''''New Left''''') је појам за [[савремено доба|модерну]], [[прогресивизам|прогресивну]], радикално-[[партиципативна демократија|демократску]] и широку политичку [[филозофија|филозофију]] насталу на основу [[идеја]] које су промовисали различити активистички покрети на Западу у другој половини двадесетог [[век]]а, али и теорија савремених теоретичара левице.<ref>Carmines, Edward G., and Geoffrey C. Layman. 1997. "Issue Evolution in Postwar American Politics." In Byron Shafer, ed., Present Discontents. NJ: Chatham House Publishers.</ref>
 
== Увод и настанак ==
Ред 33:
Превазилажење институција капитализма са крајњим циљем радикалног раскида и корените трансформације постојећег система обележавају следеће '''карактеристике левице''':<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref>
 
* На нивоу предузећа то значи развијање механизама демократије на радном месту, односно на месту производње, стваралаштва и кретивностикреативности;
 
* На нивоу економије то значи развијање механизама друштвене и демократске координације уместо „слепе“ тржишне производње;
Ред 47:
[[Капитализам]] је интернационални и глобални систем и све више ће то бити својим даљим развојем, тако да ће и антикапитализам моћи да буде једино интернационални и глобални систем. Присталице ове политичке филозофије сматрају да ова политика не може опстати у једној земљи или у пар земаља, него да мора добити глобални карактер и због тога се залажу за превазилажење светског капитализма и прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам).<ref>www.demokraticni-socializem.si/</ref>
 
Светски капитализам се може превазићипревладати једино глобалним антикапиталистичким покретом који ће у првом замаху првенствено потрестиуздрмати најразвијеније земље светског капиталистичког центра, зато што су неразвијене земље светске капиталистичке периферије и земље у развоју светске капиталистичке полупериферије у зависном и подређеном [[положај]]у у [[однос]]у на најразвијеније земаље светског капиталистичког центра.<ref>International Encyclopedia of Environmental Politics. Taylor & Francis.</ref><ref>www.radnickafronta.hr/</ref>
 
Разумевајући ово стање, то не значи да прогресивне снаге у неразвијеним земљама светске капиталистичке периферије и земљама у развоју светске капиталистичке полупериферије до тада се не могу залагати за реалне, неавантуристичке и неизолационистичке конкретне и непосредне, прогресивне и [[социјална правда|социјалне]] политике и мере, за [[модернизација|модернизацију]], нову [[индустријализација|индустријализацију]] и бржи развој својих домаћих [[економија]] путем активне економске улоге јавног [[сектор]]а, јавних прописа, [[програм]]а и сервиса.<ref>Neumayer, Eric (2004). "The environment, left-wing political orientation, and ecological economics" (PDF).</ref>
Ред 59:
Постоје тенденције на левици да би се савремене левичарске странке требале градити и развијати као масовне, демократске странке без неприкосновених [[вођа]], са унутрашњом организацијом заснованом на принципима [[партиципативна демократија|партиципативне демократије]] од најнижег до највишег нивоа, показујући тако својом унутрашњом организацијом за какво друштво се залажу.
 
Термини као што су „нова левица“ или „савремена левица“ се користе и као синоними за различите социјалистичке, [[екологизам|екологистичке]] и савремене марксистичке странке, организације и покрете, али се најчешћи придеви „нова“ и „савремена“ користе за разликовање нове и савремене левице од концепата једнопартијског модела власти, које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије [[20]]. [[век]]а, засноване на бољшевизму и лењинизму различитих струја (тј. политици која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму),. а чији сеЊихови експериментални [[модел]]и покушаја градње „социјализма у засебним земљама“, који се у реалности своде на једнопартијски државни капитализам у засебним земљама у оквиру светског капиталистичког система и [[тржиште|тржишта]], сматрају се недемократским и ауторитарним, те искривљењем племените идеје социјалне правде. Нема антикапитализма без демократије и зато антикапитализам може да буде само демократски и глобални.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref><ref>Curian, Alt, Chambers, Garrett, Levi, McClain, George Thomas, James E., Simone, Geoffrey, Margaret, Paula D. (October 12, 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. CQ Press. {{page|year=|isbn=978-1933116440|pages=}}.</ref>
 
Начелна обележја савремене левице су: активна демократија и антиауторитаризам; антикапитализам; друштвени прогресивизам и антиконзервативизам; [[антимилитаризам]] (антиратна оријентација); [[феминизам]] и антипатријархализам; [[секуларност|секуларизам]] и [[антиклерикализам]]; антирасизам и антиксенофобија; прогресивни патриотизам и прогресивни интернационализам (антикапиталистички интернационализам, антикапиталистички глобализам, прогресивни глобализам или алтерглобализам); антинационализам, антишовинизам, антинацизам и антифашизам.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нова_левица”