Иван Гундулић — разлика између измена

 

Већина српских академика, без званичног консензуса са хрватским колегама, дубровачку књижевност сматра заједничком баштином и поткрепљује тврдњу аргументом да је штокавско наречје основа савременог српског језика и да је српски језик присутан у [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]] од њеног оснивања.<ref name="Seebiz">{{cite web|url=http://www.seebiz.eu/mirko-vuksanovic-gundulic-i-drzic-pripadaju-i-srpskoj-bastini/ar-1683/|title=Mirko Vuksanović: Gundulić i Držić pripadaju i srpskoj baštini|date=27. 4. 2011|work=seebiz.eu|language=Serbian|accessdate=20. 8. 2014}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.scribd.com/document/132965833/Ljubomir-Stojanovic-Stare-Srpske-Povelje-i-Pisma-knjiga-I-Beograd-Sremski-Karlovci-1929|title=Ljubomir Stojanovic – Stare Srpske Povelje i Pisma, knjiga I, Beograd – Sremski Karlovci, 1929.|website=Scribd|language=en|access-date=12. 2. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1286990&print=yes|title=Vreme – Intervju – Zlata Bojović, istoričarka književnosti: Među Lavom i Drokunom|website=www.vreme.com|access-date=12. 2. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.nspm.rs/hronika/istoricar-knjizevnosti-zlata-bojovic-u-dubrovackoj-republici-stamparije-su-bile-cirilicne-a-svoj-jezik-su-nazivali-i-srpskim.html?alphabet=l|title=Политика: Историчар књижевности Злата Бојовић: У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне, а свој језик су називали и српским|last=Политика|website=Нова српска политичка мисао|language=sr-rs|access-date=12. 2. 2019}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://repozitorij.hrstud.unizg.hr/islandora/object/hrstud:1799/preview|title=Vlasi u dubrovačkim spomenicima do 14. stoljeća|last=Pijović|first=Marko|publisher=Sveučilište u Zagrebu|year=2018|isbn=|location=Zagreb|pages=54—56}}</ref> Неки од последњих потомака породице Гундулић припадали су српско-католичком покрету из 19. века, међу којима је и градоначелник Дубровника [[Франо Гундулић|Франо Геталдић-Гундулић]].<ref>{{Cite web|url=https://ssr.org.rs/dr-milorad-vukanovic-niko-nema-pravo-da-svojata-dubrovnik/|title=dr Milorad Vukanović: Niko nema pravo da svojata Dubrovnik!|date=25. 8. 2019|website=Savez Srba iz regiona|language=sr-RS|access-date=1. 10. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornikpristina/XXX/d006/html_ser_lat|title=Marko Atlagić|website=www.komunikacija.org.rs|access-date=1. 10. 2019}}</ref> Гундулића, попут осталих дубровачких писаца који су писали на штокавском наречју,<ref>{{Cite web|url=http://www.srpskilegat.rs/dubrovnik-ciji-je/|title=DUBROVNIK – ČIJI JE?|last=Vukovic|first=Sanja|date=29. 3. 2018|website=Fondacija Srpski legat|language=sr-RS|access-date=12. 2. 2019}}</ref> српски академици сматрају искључиво делом српске или делом заједничке српске и хрватске [[Културна баштина|културне баштине]].<ref>{{Cite journal|last=|first=|date=|title=BALCANICA|url=http://www.balcanica.rs/balcanica/uploaded/balcanica/balcanica%2037/21%20Prikazi%2011%20Miroslav%20Svirƒeviå.pdf|journal=ANNUAL OF THE INSTITUTE FOR BALKAN STUDIES|volume=XXXVII|pages=336|via=}}</ref><ref>„Стражилово”, Нови Сад 17. децембар 1887.</ref><ref>„Отаџбина”, Београд 1. септембар 1888.</ref> [[Српска академија наука и уметности]] га је уврстила међу [[100 најзнаменитијих Срба]], а његова дела су у саставу српске књижевности [[Матица српска|Матице српске]], са осталим дубровачким писцима, у петом тому књиге ''Десет векова српске књижевности''.<ref>{{citation|title=Poezija Dubrovnika i Boke Kotorske|series=Deset vekova srpske književnosti|publisher=Matica srpska|year=2010|volume=111}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Hrvatska-Svojatanje-dubrovacke-poezije-u-srpskoj-ediciji.sr.html|date=8. 4. 2011|work=politika.rs|language=Serbian|script-title=sr:Хрватска: Својатање дубровачке поезије у српској едицији|accessdate=12. 3. 2014}}</ref>

 

== Напомене ==