Беглербег — разлика између измена

'''Беглербег''' (на [[турски језик|турском]], -{''beylerbeyi''}-, "бег бегова") је титула у [[Османско царство|Османском царству]] коју је носио намесник [[ејалет|ејалета]], [[пашалук|пашалука]], односно [[беглербеговина|беглербеглука]], што означава покрајину. Почетком владавине [[Мурат I|Мурата I]] ([[1362.|1362]].-[[1389.]].), када се држава [[Османлије|Османлија]] проширила на [[Балканско полуострво]], створена је прва већа војноуправна заједница - беглербеглук или ејалет [[Румелија]]. За време [[Бајазит I|Бајазита I]] ([[1389.|1389]].-[[1402.]].), у азијском делу царства је основан беглербеглук [[Анадолија]]. Даљим ширењем државе образован је низ беглербеглука. Око [[1600.]]. године било их је 22, а крајем [[17. век]]а преко 40 у [[Азија|Азији]], [[Европа|Европи]] и [[Африка|Африци]].

У војноуправном погледу беглербегу су били подређенипотчињени [[санџак-бег]]ови, који су били обавезни да му на позив доведу војску ''[[санџак]]а'' (округа).

[[Босански пашалук|Босански беглербеглук]] је основан у [[Септембар|септембру]] [[1580.]] године. Земље са простора бивше [[Југославија|Југославије]] су потпадале под [[румелија|румелијски]], будимски, [[темишвар]]ски, босански, [[егер]]ски и канишки беглербеглук. Погранични беглербеглуци, [[будим]]ски, [[темишвар]]ски и [[босна|босански]], су имали веће војне компетенције. После реформи [[Махмуд II|Махмуда II]] беглербег се називао '''[[валија]]''', а беглербеглук ''[[вилајет]]''.

== Види још ==