Вјеронаука — разлика између измена

Вјеронаука је код [[Срби у Црној Гори|Срба]] у [[Краљевина Црна Гора|књажевини и краљевини Црној Гори]] била прва међу предметима и у свједочанствима је прво наведен тај предмет као ''Наука хришћанска'', па ''Српски језик'' и остали предмети. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Школска СВЈЕДОЧАНСТВА једног времена: Српски језик и српска историја обавезни наставни предмети!|year= |url=https://www.in4s.net/foto-skolska-svjedocanstva-jednog-vremena-srpski-jezik-i-srpska-istorija-obavezni-nastavni-predmeti/|publisher= |pages=|location= |isbn=}}</ref> [[Лазар Томановић]] је негодовао што је [[Светозар Прибићевић]] као министар просвјете [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], наредио да учитељи питају родитеље, да ли желе да им дјеца похађају вјеронауку.{{sfn|Томановић|2018|p=358}} {{sfn|Томановић|2018|p=387}} Сматрао је да традиционалне вријендости нису ствар избора, док је код либералнијих Срба питање традиције реалтивизовано. Избацивање вјеронауке из школа се десило у вријеме комунистичке власти. Познати православни апологета и свјештеник [[Лазар Милин]] је записао да комунистичка власт у јесен [[1944]]. године, није одмах јавно забранила вјеронауку, нити је грубо избацила из школе, већ ју је свела на факултативни предмет. Просвјетни фактори, који су били атеистички, су се надали да се нико од ђака неће пријавити за вјеронауку, јер ђачка психологија је таква да тежи што мањем броју предмета. За вјеронауку се пријавило преко деведесет процената ђака, и то у вријеме када је такво изјашњавање било ризично и опасно, јер су таквим ђацима припсивани епитети да су ''четници'' и ''љотичевци''. Пошто свођење вјеронауке на факултативни предмет није остварио жељени циљ нових власти, предмет је укинут. <ref>{{Cite book|last=Поповић|first=Радомир|authorlink=Радомир Поповић|title=Православни апологета, сећање на оца Лазара Милина, Омладина и религија (питање веронауке у школама)|year=2005|url= |publisher=Нова Искра и Музеј СПЦ|pages=63|location=Београд|isbn=86-84365-13-5}}</ref> [[Патријарх српски Герман]] је на прослави 750 година [[СПЦ]] у [[Манастир Студеница|Студеници]] [[1969]]. године, у бесједи на литургији, између осталога споменуо и вјеронауку. Навео је да по закону тадашње државе дјеца имају право похађати вјеронауку, али не у школама него при храмовима. Констатовао је да је међу људима завладао страх и кукавичлук, па су се многи правдали да не шаљу дјецу на вјеронауку, јер је један државни чиновник, други је просвјетни радник, трећи ради у војсци и каже да не смије да шаље дијете, да не изгуби службу, иако знају да им је то право по закону гарантовано. Сматрао је да тај страх вријеђа и државне власти које су дале закон и право прописали. Констатовао је да тада има дјеце која нису знала ни да се прекрсте. <ref>{{Cite book|last=Ђорић|first=Герман|authorlink=Патријарх српски Герман|title=Православље, бр. 61-62, 6. новембар, Говор Његове Светости патријарха Германа на литургији у манастиру Студеница|year=1969|url= |publisher=СПЦ|pages=3|location=Београд|id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last=Ђорић|first=Герман|authorlink=Патријарх српски Герман|title=Православље, бр. 1261, 1. октобар, Говор Његове Светости патријарха Германа на литургији у манастиру Студеница|year=2019|url= |publisher=СПЦ|pages=|25location=Београд|id= }}</ref> Пошто (православна) вјеронаука у Србији заод скороувођења 20до годинашколске одгодине враћања2019.-2020. у(скоро школе,двије ниједеценије) добиланема ни (квалитетне и за све једнаке и обавезне) уџбенике, нити испуњава елементарне стандарде, у Министарству просвјете је било ријечи и о томе да предмет из обавезног изборног, пређе у необавезни изборни предмет. У [[Република Српска|Републици Српској]] изостају такви проблеми, јер за вјеронауку постоје квалитетни уџбеници Катихетског одбора из [[Бања Лука|Бања Луке]], а и политичка клима је таква да припадници свих вјера углавном поштују свој вјерски идентитет.