Клаудијан — разлика између измена

Мало тога се зна о његовом животу. Премда сâм јасно назначава на неколико места земљу рођења, разна друга места иступала су са ставом да та част треба припадне њима. Неки су тврдили да је био Гал, а неки да је био Хиспанац, али ни за једно ни за друго мишљење нема ни трунке доказа. Петрарка и Полицијан, пак, сматрали су га Фирентинцем или, у најмању руку, да му је то био отац. Међутим, мишљење које су они изнели настало је забуном: име управника Рима ({{јез-лат|praefectus urbi}}) из 396, Флорентина ({{јез-лат|Florentinus}}), коме је посвећена друга књига ''Отмице Прозерпине'' ({{јез-лат|Raptus Proserpinae}}), погрешно је протумачено као назив Клаудијановог родног града. Не зна се ништа о његовом пореклу, образовању и раној каријери, ни то под каквим је околностима је отишао из завичаја. Зна се да је био у Риму 395, када је саставио панегирик за конзуле Пробина и Олибрија ({{јез-лат|Panegyricus dictus Olybrio et Probino consulibus}}). Чини се да је већ одраније неговао поезију, али ово је био његов први састав у латинским стиховима. Испрва је писао песме на грчком. Сачуван је почетак његове „Гигантомахије“ (борбе гиганата), чији предговор у елегијско дистиху указује на то да је рецитована у Александрији. Од седам епиграма приписаних у „Палатинској антологији“ једном Клаудијану четири потичу од овог Клаудијана. Вероватно је и састављач изгубљених панегирика за градове у Палестини и Малој Азији. Према томе, Клаудије је један од оних „путујућих песника“ који су састављањем и извођењем таквих епова издржавали себе и градили каријеру служећи различите наручиоце.

 

 

Ни доброчинствима Стилихонове супруге Серане не дугује мање од утицаја њеног мужа. Додуше, има да захвали Стилихоновој камарили и наклоности, али на посредовање његове супруге дошао је до младе, чији родитељи, иако су могли да се оглуше на просидбу сиромашног песника, нису могли да се супротставе захтевима Теодосијеве нећаке, супруге војсковође који је држао све конце у рукама.