Светосавље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Хришћанство}}
'''Светосавље''' је [[Православље|православно хришћанство]] српског стила и искуства утемељено на лику и дјелу [[Свети Сава|Светог Саве]] и српске народне вјерске традиције.
==
Светосавље као
Г. Ван Дартел указује на то како се поштовање Светог Саве развило већ у Карловачкој митрополији, и да је идеја Светосавља у одређеној мјери настала као реакција на [[Католичка црква|римокатоличке]] манипулације и злоупотребе идеје о словенским светитељима [[Ћирило и Методије|Ћирилу и Методију]]. Православни су у овом римокатоличком инзистирању препознали идеолошку позадину усмјерену ка [[Гркокатолицизам|унијаћењу]]. Привсвајање православних и свесловенских апостола од стране Римокатоличке цркве имало је експанзионистичке намјере. Тако је Светосавље, као изразито конфесионални феномер, који православље јасно одваја од латинског, а прије свега од унијатског римокатолицизма.<ref>{{Cite book|last=Раденковић|first=Горан|authorlink=|title=Православље, 1261, 1. октобар, Светосавље у визији Светог владике Николаја Велимировића|year=2019|url= |publisher=СПЦ|pages=30|location=Београд|id= }}</ref>
▲Светосавље као филозофија живота и као богословско усмјерење настало је [[1930е|тридесетих]] година [[20. век|20. вијека]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и отац [[Јустин Поповић]]. Сам термин „светосавље“ потекао је од млађих професора и студената београдског [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]], а касније је ушао у општу употребу.
== Смисао ==
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем [[Свети Сава|Светог Саве]], његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности [[Срби|српског народа]]. Православље није међу [[Срби]]ма било непознато прије [[Свети Сава|Светог Саве]], али сматра се да је захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе.<ref>[http://eparhija-backa.rs/citaonica/episkop-backi-dr-irinej-svetosavska-beseda Епископ бачки др Иринеј: Светосавска беседа, Смисао светосавља] {{Wayback|url=http://eparhija-backa.rs/citaonica/episkop-backi-dr-irinej-svetosavska-beseda |date=20160304142139 }}, Приступљено 1. 9. 2014.</ref>
Линија 12 ⟶ 14:
Отац [[Јустин Поповић]] у својој књизи „Светосавље као философија живота“ тврди да у светосавској филозофији свијета владају два основна начела: свијет је богојављење и човјек је богослужење. Према њему, сав живот [[Свети Сава|Светог Саве]] је био изграђен на та два начела: његов живот је био непрекидно служење [[Бог]]у, јер је он овај свијет сматрао за величанствени храм Божији у коме се врши непрекидно богојављење. За [[Свети Сава|Светог Саву]] се каже да је он својим јеванђелским дјелима постао, и навијек остао, најмудрији и највећи српски филозоф, који је српској души најпотпуније и најсавршеније открио вјечни божански смисао и свијета и човека.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Svetosavlje/Svetosavlje01.htm Архимандрит др Јустин Поповић, Светосавље као философија живота, Светосавска философија света, Ваљево, 1993] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Svetosavlje/Svetosavlje01.htm |date=20141007234425 }}, Приступљено 1. 9. 2014.</ref>
== Посебности у односу на остале православне цркве ==
== Идеологизација ==▼
Светосавље се разликује од осталих православних цркава по томе што његује обичаје везане за: [[Слава|крсну славу]] (жито и славски колач), [[Бадњак]]... Док Грци, Руси и други славе имендане, у Светосављу нема тог обичаја, осим код монашких лица.
▲== Идеологизација ==
Светосавље се тумачи на више начина, а најчешће се своди само на само једну од његових компоненти или се у њему откривају садржаји и поруке које су светосављу опречне. Присутно је свођење светосавља на чисто национално-политичку идеологију, лишену духовног садржаја. Идеологизација светосавља је најчешћа и некада се посматра као облик [[Српски национализам|српског национализма]].
Одређени број људи гледа на светосавље као десну политичку идеологију, спој [[Српски национализам|српског национализма]] и [[Клерикализам|клерикализма]], односно [[светосавски национализам]]. Поједине организације себе често одређују као светосавске, као нпр. [[Отачаствени покрет Образ]], [[Српски сабор Двери|Двери српске]] итд. Овакво гледиште на Српску цркву је условљено падом српске државе под Турке и друге окупаторе, па је православним Србима једина народна инститиуција, која је остала чувар народног духа, била Црква.
Често се светосавским националистима приписује и [[антисемитизам]]. Тако је епископ [[Николај Велимировић]] у књизи „Кроз тамнички прозор“, написаној током заробљеништва у концентрационом логору [[Дахау]], за рат оптужио све нехришћанске идеологије [[Европа|Европе]], попут: [[Демократија|демократије]], [[Комунизам|комунизма]], [[Социјализам|социјализма]], [[Атеизам|атеизма]] и [[Вјерска толеранција|вјерске толеранције]]. У основи ових појава Велимировић види јеврејско дјеловање.<ref>Велимировић. Николај. „О Јеврејима“, у ''Речи српском народу кроз тамнички прозор (из логора Дахау)'', ИХТУС-Хришћанска књига, Београд, 2000 (pp. 193—194)</ref><ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/KrozTamnickiProzor/Nikolaj070277.htm www.svetosavlje.org Владика Николај: Кроз тамнички простор] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/KrozTamnickiProzor/Nikolaj070277.htm |date=20110224060527 }}, Приступљено 1. 9. 2014.</ref> С друге стране, [[Мирослав Свирчевић]], историчар и сарадник при Балканолошком институту САНУ, сматра да се Николај Велимировић не може оптуживати за антисемитизам, јер се у историји хришћанске вјере могу наћи много значајнији теолози попут [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]] чије су мисли биле прожете антисемитизмом, а чак су се и Хитлерови нацисти позивали на његове списе па нико не означава Мартина Лутера као антисемиту.<ref>[https://web.archive.org/web/20131219185717/http://www.standard.rs/dr-miroslav-svircevic-rasisticki-pamflet-koji-tvrdi-da-su-srbi-izumili-fasizam.html Др Мирослав Свирчевић, Расистички памфлет који тврди да су Срби изумили фашизам], Приступљено 1. 9. 2014.</ref>
== Види још ==
| |||